16.11.2017

Предавање проф. др Александра Милановића

 
Slide1 background
Slide1 background
Slide1 background
FB, TW, Linkedin, YouTube ...dodaj me
 

Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности

Поглед на 1847. годину из другачијег угла 

Професор доктор Александар Милановић одржао је предавање под називом „Поглед на 1847. годину из другачијег угла“ у понедјељак (6. 11. 2017)  у свечаној сали Филолошког факултета у Никшићу. Предавање је организовано у склопу Дана Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. Организатори су осим Матице и Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности Филолошког факултета у Никшићу и Амбасада Србије у Црној Гори, а уредник и модератор програма је био доц. др Горан Радоњић.

Један од водећих српских лингвиста са Филолошког факултета у Београду, професор Милановић, указао је на неке мање познате или чак широј јавности уопште непознате детаље у вези са преломном 1847. годином и Вуковом реформом. Наиме, он је подсјетио на четири важна дјела објављена 1847 – Вуков превод Новог завјета, Његошев Горски вијенац, Песме Бранка Радичевића и Даничићев Рат за српски језик и правопис. Међутим, указао је и на пропусте који се чине у образовном систему и чињеницу како се ученицима, па и студентима, ријетко кад предочава да Његошев Горски вијенац (иако су нам доступна фототипска и дигитализована издања) заправо није штампан вуковском графијом и ортографијом иако је писан на народној основи. Такође, занемарује се чињеница да Радичевића поезија обилује бројним војвођанским дијалектизмима, као и то да је и сам Вук у превод Новог завјета уносио многе славенизме. С друге стране, данашњој јавности је непознат Јоксим Новић, аутор Лазарице или Боја на Косову, књиге објављене у Новом Саду исте те 1847. године. У то вријеме Новић је био велики присталица Вука Караџића, да је чак био спреман да се одрекне идентитета како би његове пјесме биле уврштене у Вукову збирку народних пјесама. Професор Милановић је нагласио и значај заборављеног првог научног часописа код Срба – Гласникa Дружтва србске словесности – чији је први број објављен 1847, а штампан је у Београду. Ово друштво, основано 1841, је заправо било зачетак академије наука, а окупљало је водеће интелекталце тог времена, како вуковце тако и условно речено  антивуковце. Професор Милановић је указао и на још један занимљив и мање познат детаљ у вези са 1847. годином – тј. да је те године и  Матица српска расписала конкурс за објављивање српске граматике. Радови, тј. рукописи, су слати анонимно, а о конкурсу је одлучивао један од водећих слависта тог времена – Јозеф Павел Шафарик. Наравно да на адресу није стигао ниједан Вуков рад будући да његове идеје тада још увијек нису наишле на одобравање у Матици српској. Ипак, на конкурсу је побиједио Јован Суботић, тј. његова граматика која је имала вуковску основу. Суботић је те преломне 1847. године у свом нацрту граматике прихватио сва Вукова слова и додао још јат у азбуку. Милановић је истакао и да се често неправедно наводи да је творац ове идеје Јован Стејић који је ову концепцију преузео од Суботића и објелоданио је двије године касније – 1849. Међутим, Суботићева граматика је у том периоду очекивано остала у рукопису.

Указујући на ставове појединаца а потом и на институционалну борбу у вези са концепцијом српског књижевног језика, професор Милановић је на врло занимљив начин још једном потврдио да је 1847. година заиста била преломна, а да су нека од тих важних питања и дан-данас отворена, па се и даље пишу полемички текстови о Вуку и његовој реформи.


Facebook Viber Twitter Google LinkedIn StumbleUpon Tumblr Pinterest Email Print
Vijesti   >>>

23.05.2018 Filološki fakultet

Predstavljena knjiga Ranka Bugarskog "Govorite li zajednički?"

DETALJNIJE

17.05.2018 Filološki fakultet

Profesorica Nikčević-Batrićević u Poljskoj

DETALJNIJE

16.05.2018 Filološki fakultet

Dan otvorenih vrata na Fakultetu

DETALJNIJE

14.05.2018 Filološki fakultet

Predstavljena monogafija „Jezik i književnost u funkciji promovisanja univerzalnih vrijednosti i identitetskih komponenti crnogorskog društva“

DETALJNIJE

27.04.2018 Filološki fakultet

Profesorica Tatar Anđelić u Zarbrikenu i Luksemburgu

DETALJNIJE

27.04.2018 Filološki fakultet

Održano predavanje o misiji i djelu norveškog putopisca Henrika Angela

DETALJNIJE

26.04.2018 Filološki fakultet

Dan otvorenih vrata

DETALJNIJE

26.04.2018 Filološki fakultet

Italijanski ambasador na Filološkom fakultetu

DETALJNIJE

26.04.2018 Filološki fakultet

Posjeta delegacije iz Skadra

DETALJNIJE

12.04.2018 Filološki fakultet

Profesorica Banjević u Nici

DETALJNIJE