Rektorat, 03.12.2018

Reagovanje direktora Istorijskog instituta dr Radoslava Raspopovića



Reagovanje direktora Istorijskog instituta dr Radoslava Raspopovića

Reagovanje direktora Istorijskog instituta Univerziteta Crne Gore dr Radoslava Raspopovića na neistinite navode teksta objavljenog u dnevnom listu "Nova Pobjeda" pod naslovom „Srpsko blaćenje o trošku Crne Gore", objavljujemo u nastavku:

Redakcija Časopisa „Istorijskih zapisa" na sjednici održanoj 29.06.2018. odlučila je da broj 1-2 za 2018. godinu bude posvećen burnim događajima koji su se desili 1918. godine, i koji su imali prekretnički značaj za istoriju Crne Gore, all istoriju Evrope u cjelini. Zamisao je bila da se formulisanjem teme opšteg karaktera: "1918 u Crnoj Gori" obrade sva značajna pitanja vezana za okončanje Prvog svjetskog rata, Mirovnu konferenciju u Parizu, Podgoričku skupštinu... itd.

Stav Redakcije je bio da se kao mogući autori tekstova pozovu svi kompetentni naučni radnici iz Crne Gore i drugih zemalja. Na sjednici Redakcije nije utvrđen spisak autora koji će biti pozvan već je ostavljena sloboda članovima Redakcije da predlože moguće autore tekstova. Pri tome smo imali u vidu da je Časopis međunarodnog karaktera, da ima međunarodnu redakciju, a da o svim pitanjima o kojima postoje sporovi treba čuti suprotstavljena mišljenja i otvoriti prostor za budući naučni dijalog u naučnom časopisu.

Lično nijesam predložio niti Čedomira Antića niti Miloša Kovića, već sam se u odnosu na spisak mogućih učesnika oslonio, sa punim povjerenjem, na mišjenje članova Redakcije.

Konačan spisak pozvanih nije mi bio poznat, all preuzimam punu odgovornost za sve eventualne propuste Redakcije, koje ja zaista ne vidim.

Nakon što su pozivi odaslani, odgovor smo dobili samo od dr Šerba Rastodera u smislu pohvale takvoj inicijativi i do današnjeg dana samo rad jednog autora: dr Srđana Mićića: "Crnogorci u jugoslovenskoj diplomatskoj službi između dva svjetska rata". Znatno prije pomenute sjednice stigao je rad dr Žarka Lekovića, „Svetozar Tornio, Nacionalni radnik, državnik i naučnik", koji nismo prihvatili za neku od ranijih svesaka Časopisa već ostavili da prođe proceduru objavljivanja, za tematski broj koji smo ranije planirali.

Zbog svega toga tekst objavljen u dnevnom listu "Nova Pobjeda", kao i druga pisma koja dobijamo doživljavam kao vid brutalnog pritiska na rad Istorijskog instituta i sužavanje prostora i onemogućavanje bavljenjem naučnim radom. To je urađeno tendeciozno i unaprijed jer taj tematski broj Časopisa 1-2/2018. nije objavljen, štaviše, rad na usvajanju rukopisa za štampu nije ni započet zbog neadekvatnog broja prispjelih radova. Da smo čak i dobili radove naučnika iz Srbije, to još ne znači da bi bili objavljeni u našem časopisu, koji praktikuje proceduru objavljivanja nakon dobijanja pozitivnih recenzija, postupkom anonimnog recenziranja (double peer review) i zauzimanja o njima stava Redakcije.

Što se "pak" tiče informacije da sam bio jedan od govornika na skupu u SANU: "Kraj rata, Srbi i stvaranje Jugoslavije", informacija je potpuno netačna. Na pomenuti skup nisam išao, niti učestvovao u njegovom radu. Tačnost ovih navoda možete provjeriti na vise različitih načina.

 

 

Spisak potencijalnih autora kojima je poslato pozivno pismo za dostavljanje autorskih tekstova za tematski broj časopisa Istorijski zapisi 1-2/2018

Sjednica Redakcije je održana 29.6.2018. i na njoj je odlučeno da se naredni broj Istorijskih zapisa posveti temama iz 1918.

U dogovoru sa članovima Redakcije sastavljeno je pozivno pismo na našem i engleskom jeziku i poslato na preko 50 domaćih i stranih adresa na predlog članova Redakcije

9.7.2018. pismo je upućeno svim zaposlenim u Istorijskom institutu

9.7.2018. pismo je upućeno sledećim redosledom:

  • dr Živku Andrijaševiću
  • dr Adnanu Prekiću
  • akademiku Đorđu Borozanu
  • dr Šerbu Rastoderu
  • dr Stjepanu Matkoviću, Institut za hrvatsku povijest
  • dr Saši Kneževiću
  • dr Nadi Tomović
  • dr Nenadu Peroševiću
  • dr Ljubodragu Dimiću
  • dr Miletu Bjelajcu, direktoru Instituta za noviju istoriju Srbije
  • dr Milanu Terziću, direktoru Arhiva Jugoslavije
  • dr Milanu Milkiću, Institut za strategijska istraživanja
  • dr Dmitru Tasiću
  • dr Biljani Vučetić
  • dr Aleksandru Rastoviću
  • dr Milanu Ristoviću
  • dr Miliću Milićeviću
  • dr Petru Krestiću
  • dr Daliboru Dendi
  • dr Dejanu Joviću, Fakultet politčkih znanosti, Zagreb
  • dr Tvrtko Jakovina, Filozofski fakultet, Zagreb
  • dr Alin Albu, Rumunija
  • dr Peter Mikša, Filozofski fakultet, Ljubljana
  • dr Massimo Bucarelli, Univerzitet u Salentu
  • dr Andrea Carteny, Univerzitet Sapienza Rim
  • dr John Treadway, Univerzitet u Ričmondu, SAD

9.7.2018. pozivna pisamo poslata su:

  • dr Mira Radojević
  • dr Radmila Radić
  • dr Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije
  • mr Novak Adžić
  • dr Karl Kaser, Univerzitet u Gracu

17.7.2018. pozivno pisamo poslata su:

  • dr Tamara Scheer, Univerzitet u Beeu
  • dr John Paul Newman, Maynooth Univerzitet, Irska
  • dr Jovo Miladinović
  • dr Danilo Šarenac
  • dr Rok Stregar, Filozofski fakultet, Ljubljana
  • dr Vojislav Pavlović
  • dr Slobodan Dukić
  • dr Srdan Mićić
  • dr Aleksandar Timofejev
  • dr Aleksandar Lukia
  • dr Milan Guilć

18.7.2018. pozivna pisma poslata su:

  • dr Milos Jagodić
  • dr Čedomir Antić
  • dr Milos Ković
  • dr Suzana Rajoć
  • dr Aleksandar Životić
  • dr Slobodan Selinić
  • dr Olivera Dragišić
  • dr Petar Dragišić
  • Dekanatu Filozofskog fakulteta u istočnom Sarajevu, Bosna i Hercegovina
  • dr Ljubinki Trgovčević
  • dr Dubravki Stojanović

22. 08.2018. pozivno pismo je poslato

  • dr Radošu Ljušiću
  • cirkularno ponovoljeno pozivno pismo poslato je 29.11.2018. na sve adrese sa kojih nije odgovoreno i dodat direktor Instituta za Studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu Florian Bieber
  • do sada su u Redakciju stigla 2 rada:
  • dr Žarko Leković, Svetozar Tornio — nacionalni radnik, državnik i naučnik
  • dr Srđan Micić, Crnogorci u jugoslovenskoj diplomatskoj službi između dva svjetska rada