Студенткиње Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности учествовале у Другoj школи србистике

И ове године на адресу Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности Филолошког факултета у Никшићу стигло је позивно писмо за Другу научно-практичну школу србистике која је требало да се одржи од 6. до 10. новембра 2020. год. у одмаралишту Московског универзитета Kрасновидово. Организатори у Русији су Филолошки факултет Московског универзитета, Институт лингвистичких истраживања РАН, Институт за славистику РАН. Програм школе је  предвиђао предавања и радионице руских и српских научника,  студентску конференцију, излет и разне врсте неформалног дружења руских и српских студената. Међутим, овогодишња Школа србистике, као и цијела година уопште, разликује се умногоме од претходне. Своје утиске о учешћу у овако важном пројекту са нама су подијелиле студенткиње Сања Шаровић и Николина Ђуричковић, овогодишње представнице Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности Филолошког факултета у Никшићу.

–  Нажалост, велика пошаст у виду корона вируса је онемогућила да се овај пројекат оствари онако како је замишљено, па нам је ускраћена могућност да упознамо бројне колеге и да уживамо у љепотама руске престонице. Према томе предавања професора и студената одржала су се у складу са модерном технологијом преко ZOOM платформе. Имале смо прилику да одслушамо занимљива излагања на српском и руском језику из области језика и књижевности. Сваки од шест дана, колико је трајала школа, почињао је предавањем стручњака, а завршавао се округлим столом у оквиру којег су студенти имали прилику да изложе своје реферате. Након излагања, учесници су имали право на критичко промишљање, па смо пажљиво слушале и усвајале бројне  похвале и разне сугестије. Теме наших реферата су: Драме Виде Огњеновић и Фразеологија у стваралаштву Матије Бећковића. Било је много добрих и квалитетних реферата, од којих бисмо посебно истакле интердисциплинарно предавање професорице Мине Ђурић, која је поезију проучвала кроз музику. Показала нам је како се поезија уз звуке клавира може интерпретирати на другачији и креативији начин. Захвалне смо што је баш нама припала част да будемо дио овако великог пројекта и што нам је пружена прилика да слушамо, дискутујемо, излажемо и коментаришемо изложено у присуству великих стручњака из области језика и књижевности – истичу Николина и Сања.