21.11.2017

Свјетски дан филозофије посвећен 100.годишњици Октобарске револуције

 
 

Програм  за филозофију је овогодишњи свјетски дан филозофије, 16. новембра 2017,  посветио 100. годишњици   Октобарске (прве социјалистичке) револуције,  контраверзном,  свјетско-историјском  догађају чије последице  су видљиве и данас у Русији  и земљама некадашњег социјалистичког блока, али и на глобалном плану кроз последице блоковске подјеле свијета и политику  новог  хладног рата. У раyговору о односу револуције и мишљења уцестовали су проф. др Саво Лаушевић, проф. др Борис Брајовић, доц. др Душан Крцунович и др Срђан Мараш.

Професор Лаушевић је истакао да је Октобарска револуција  свјетски догађај који стоји у низу  радикалних окрета  и нових започињања  у модерној  историји. Њој  претходи  у историјском  и трансценденталном смислу  атлански револуционарни талас, нестајања апсолутизма и настајања грађанског друштва, у лику Француске (1789.)  и Америчке револуције (1776-1783).  Ту су и низ мањих револиција претежно  локалног значења које су  генересане овим велииким  револуционарним таласом. Велике револуције су ријетки и кардинални догађаји, експлозије нагомиланих  тимотичких енергија које прате злочини и разарања. Оне се у историји  могу поредити са тектонским  геопланетарним  потресима највећих размјера. Као такве револуције су  тековине  модерног доба. Оне су  у самом коријену модернитета  и процеса модернизације. Као такве револуције су  постале алатке модерног произвођења и разумијевања повијести  који на себе преузимају  модерни субјекти  кроз  различите облике дјеловања. На тај начин се повијест  тумачи као иманентно  дјело људи у реалном  времену и простору   које  се именује људским  свијетом,  поред и у односу са  свијетом  природе.

А доц. др Душан Крцуновић је нагласио да су последња три вијека обиљежиле  три велике револуције: Америчка (1776), Француска (1789) и Руска, Октобарска (1917). Оно што им је заједничко јесу парадокси. Парадокс број један: прве двије револуције остале су недовршене, трећа није ни требала да се догоди (догодила се у јеку златног периода руске књижевности и економског развоја, након чега је услиједило 66 милиона жртава, егзилирање „философским паробродом“ највећих умова руске интелектуалне културе, Гулаг...). Парадокс број два: суштина и судбина ових великих, често и оних мањих револуција је да револуционари заборављају оно што је у њиховим револуцијама било револуционарно: слобода, правда, једнакост, просперитет, срећа... Умјесто тога, револуције завршавају у терору. Има симболике у томе што је изумитељ гиљотине био врстан градитељ клавира. Од клавира до гиљотине! Од културе до варваризма.

Након краја великих идеологија и визија услиједио је период политичке апатије, демобилизације и пасивности. Револуција данас постоји у виду сурогата реформи. Умјесто револуције, реформе, умјесто револуционара, реформатори. За разлику од свог „оригинала“ револуције, сурогат реформе не једе своју дјецу, али оставља трауматологију духовног, интелектуалног и моралног сакаћења потомства.   И наравно, постоје и „обојене револуције“, баш оне за које је предсједник САД Доналд Треам обећао да их више неће производити. Last but not least, прва обојена револуција била је она Хитлерова, „браон револуција“.

Оно што преостаје након револуција и у епохи реформи, јесте револт, философски: интелектуални, морални и духовни. „Буним се – дакле јесмо“ (Албер Ками).


Facebook Viber Twitter Google LinkedIn StumbleUpon Tumblr Pinterest Email Print
Vijesti   >>>

13.02.2018 Filozofski fakultet

Predstavnici Centra za geopolitiku razgovarali sa ministarkom nauke dr Sanjom Damjanović

DETALJNIJE

27.12.2017 Filozofski fakultet

Studijski program za pedagogiju i Filozofski fakultet u Nikšiću predstavljeni u Kini

DETALJNIJE

25.12.2017 Filozofski fakultet

Crna Gora u svjetskoj monografiji o ledenim pećinama

DETALJNIJE

14.12.2017 Filozofski fakultet

Međunarodni naučni skup Interkulturalne kompetencije i europske vrijednosti u Zagrebu

DETALJNIJE

13.12.2017 Filozofski fakultet

Promocija knjige prof. dr Lidije Vujačić "Antropologija konzumerizma"

DETALJNIJE

30.11.2017 Filozofski fakultet

Potpisan Protokol o saradnji sa Učiteljskim fakultetom, Univeziteta u Beogradu

DETALJNIJE

24.11.2017 Filozofski fakultet

Praktična nastava u Zavičajnom muzeju

DETALJNIJE

20.11.2017 Filozofski fakultet

“Filozofi” uvijek nađu svoje mjesto

DETALJNIJE

15.11.2017 Filozofski fakultet

O regionalnoj zaštiti Jadrana i životnoj sredini na završnoj konferenciji CORE projekta

DETALJNIJE

10.11.2017 Filozofski fakultet

Spisak primljenih kandidata na postdiplomske - magistarske studije - II upisni rok za 2017/2018. godinu

DETALJNIJE