Intervju Alumni kluba sa Dušicom Labović, alumnistiknjom Filozofskog fakulteta

FF: Dušice, kažite nam nešto o Vašem profesionalnom putu i trenutnom zaposlenju i funkcijama koje obavljate.

DL: Osnovnu školu i gimnaziju završila sam u rodnoj Budvi a osnovne studije na Filozofskom fakultetu u Nikšiću, na odsjeku za filozofiju, 2006. Kada sam završila osnovne studije radila sam kao glavni menadžer prodaje u turizmu a kasnije me povodom istog posla put odvodi u Moskvu. U Rusiji svoje obrazovanje nadograđujem raznim seminarima, kursevima, i učešćem na biblio-konferencijama. Postajem pisac kako beletristike tako i profesonalnih članaka vezanih za filozofiju i psihoterapiju. Diplomu master organizacije savremenih projekata odbranila sam na MGIIT 70 A. Senkeviča (Moskovski Gosudarstveni Univerzitet Turizma)  u Moskvi 2015. godine. Stičem zvanje psihoterapeut (holistička psihologija) 2019. godine u Naučnom istarživačkom centru MUIC u Moskvi. Na odjseku MUIC (Fakultet praktične psihologije, psihoterapije i socijalnog rada) takođe stičem zvanje Psihologa po programu «Etnička praksa ozdravljenja i psihoemocionalna korekcija» 2020. godine.  Dobitnica sam priznanja na sociološkim i psihološkim kongresima na teme «Ljudi, društvo, izazovi vremena, budućnost.» Svoje naučne radove objavljivala sam u naučno izdavačkom centru Nauka u savremenom informacionom društvu Nort Charleston USA.  Član sam profesionalne psihoterapeutske lige u Moskvi od 2020. godine.

U poslednjih nekoliko godina sve više se bavim pisanjem. Napisala sam sedam romana koji su rado čitani i u inostranstvu. Sarađujem sa američkom izdavačkom kućom The Wild Rose Press, kao i sa mnogim inostranim oline book platformama za objavljivanje knjiga a takođe i sa nekoliko domaćih izdavačkih kuća. Izdvojila bih Ouroboros iz Podgorice, koja je nedavno objavila zbirku poezije "Bluz mog ega" (koja je osvojila nagradu na konkursu Ministarstva kulture i medija Crne Gore 2022) i moj novi roman "Sve što treba da znaš o ljubavi". U 2024/25 biće objavljena još tri nova romana (na našem jeziku). Takođe se bavim redakturom tekstova i prevođenjem književnih djela. U pripremi su i dvije stručne knjige iz oblasti psihoterapije a tiču se uticaja knjige na dječije obrazovanje, i odnosa u braku.

FF: Kažite nam nešto o iskustvima studiranja na Studijskom programu za filozofiju Filozofskog fakulteta u Nikšiću?

DL: Jedno od najljepših perioda u života su studentski dani. Sa te strane, možda mi je pomalo i žao što sam studije završila u roku dok su neki studenti duže od mene uživali u tim danima druženja.

Studijski program za odsjek - filozofija u vrijeme mog studiranja bio je, tada se činilo, dovoljno težak u odnosu na programe nekih drugih studija. Vjerovatno je mnenje bilo takvo zbog samog štiva gradiva. Ali, da bi studirao filozofiju moraš zaista ne samo da voliš taj predmet, već i da nekako misleno „plivaš“ u tim vodama. Da voliš da analiziraš i apstrahuješ. Tvoj način razmišljanja mora da bude dovoljno širok i dubok da bi mogao da prihvatiš sve čari predavanja na katedri. Svakako, moraš da voliš da čitaš a studiozni pristup svakoj vrsti teksta neće biti na odmet. Štaviše u tome je najveća čar ovog fakulteta. Bez debate, ništa nismo uradili. Profesori i asistenti na odsjeku za filozofiju bili su ključ za razvijanje volje i želje da se krećemo dalje. I to im je uspijevalo i to veoma jakim intezitetom.

FF: Koliko Vas je studiranje na Studijskom programu za filozofiju oblikovalo kao ličnost?

DL: Mnogo. Filozofske studije su odlična potpora za dalje na poslovnom planu ali i za život. Na studijima se stiče široko znanje koje će vam kasnije koristiti u mnogim sferama u životu. Recimo, u mojem slučaju u književnosti. Sumnjam da bi moja književna djela mogla da imaju tu neku drugačiju čar da nisam imala podlogu filozofskog fakulteta. Na razvoj moje ličnosti naročito su imali uticaj predmeti poput grčke filozofije, patristike, njemačke transcedentalne filozofije, antropologije, ruske filozofije, ontologije. Svaki od ovih pravaca razvija čovjeka u ispravnom smjeru. Vodi na put gdje bez vjere, potrebe za ljubavlju, bez dobra i bez želje da ispravimo ovaj svijet nabolje nema svrhe niti odgovora na pitanja o smislu života. A ko smo mi bez tih odgovora? Znamo li čemu težimo ako nismo oblikovani kao ličnosti potrebne društvu?

FF: Kako procjenjujete mogućnosti zaposlenja mladih koji završe ovaj studij danas (u kojim konkretno sferama društvenog života), i da li su one možda danas veće u odnosu na vrijeme kad ste Vi diplomirali?

DL: Danas su mogućnosti svakako veće. Prvo moram da naglasim da ukoliko želite da budete profesor, tj. da predajete neki od predmeta u gimnaziji ili na fakultetu, ovaj studij je sasvim dovoljan. Naravno uz magistarske studije itd. sve zavisi od toga dokle želite da dosegnete. Ali ukoliko sebe u budućnosti ne vidite kao predavača, jasno bih istakla tri najvažnije stvari: Prva, morate da se nadograđujete u sferi stranih jezika. Druga, morate da se nadograđujete u sferi kompjutera, da se bavite računarskom i vještačkom intelegincijom minimum na osnovnom nivou. Treće, da biste odabrali specifičnu oblast morate da uložite svoj napor i tokom fakulteta ili odmah po završetku ako ranije niste imali mogućnosti. Takođe, filozofi su vrsni savjetnici, izvršni direktori, organizatori, stvaraoci nečeg „velikog iz ničega“. Ali, ne zaboravite, samo dok preispitujemo bivstvujuće možemo saznati poneki važan trik o bivstvovanju.

FF: Koju poruku biste uputili aktuelnim studentima filosofije?

DL: Morate konstantno da razvijate i da pratite svoj istraživački, sanjalački, radoznali duh da biste mogli dalje. Po meni, idealni pravci poslije osnovnih filozofskih studija jesu: političke nauke, teologija (ukoliko sebe vidite u tome), književnost, novinarstvo, raznovrsni sociološki pravci koji su danas veoma rasprostranjeni i trebovani u svim sferama. Država kao što je Crna Gora a takođe i države širom svijeta ovakvu vrstu organizacija trebaju sve više i više. Ovaj vid profesionalizma se jako dobro uklapa sa vašim dobrim vladanjem vještačkom inteligencijom i jezicima, umijećem da se verbalno intelektualno snađete u svako situaciji. Takođe, poslije filozofskih studija imate odličnu perspektivu za psihoterapiju, analitičko razmišljanje i sposobnost ubjeđivanja i razvrtanja problema na beskonačno mnogo strana, što je veoma važna sposobnost ako recimo odlučite da se bavite takozvanim help speaker treninzima ili nekim sličnim pozivom.