Dijalektologija Vježba1. (17.3.2020)

Митар Б. Пешикан, „Староцрногорски средњокатунски и љешански говори“, Београд, 1965.

Границе територије (увод)  

"Говори (староцрногорски средњокатунски и љешански) ... обухватају катунска племена Цуце, Бјелице, Загарач Горњи и Доњи и Комане са Бандићима, затим углавном целу Љешанску Нахију.

Према томе, територија ових катунско-љешанских говора протеже се у правцу северозапад-југоисток, од Пустога Лисца надомак Никшића до зетске равнице према Скадарском Блату. Ограничена је Ораховцем (Ораховац) према Боки, затим Кривошијама, Граховом, Рудинама Никшићким, Озринићима (чевским племеном), бјелопавлићком равницом, Љешкопољем и зетском равницом, Ријечком Нахијом и најзад Ћеклићима. Изразитије су географске границе према Ораховцу, Кривошијама, Грахову, Рудинама, затим према равници у долини Зете и Мораче, најзад према Ријечкој Нахији; према Ћеклићима и Озринићима само дјелимично.

Сама територија поменутих средњокатунских племена и Љешанске Нахије ... такође је испресецана географским препрекама, тако да се углавном издвајају три географске целине:

• Цуце (у којима су прилично издвојене Мале Цуце) и Бјелице;
• оба Загарача и Комани;
• Љешанска Нахија.“

Прилози (копија карте и примјер текста) биће прослијеђени путем вибера.