Ин Мемориам: Проф. др Зоран Лакић, редовни професор Филозофског факултета и академик ЦАНУ
Филозофски факултет с тугом и дубоким поштовањем обавјештава да је 20. 12. 2022. године, у Подгорици, преминуо Зоран Лакић, академик, дугогодишњи професор и један од утемељивача Студијског програма за историју и географију. Професор Лакић је био историчар и иза њега је остало изузетно вриједно и опсежно научно дјело. Био је учесник и свједок историје, јавна личност, ангажовани интелектуалац у европском значењу те ријечи, које су некада оличавали Андре Малро, Жан-Пол Сартр или Ремон Арон. Историја је била предмет његових проучавања; он је био предмет њених недокучивих ћуди.
Зоран Лакић, рођен је 31. октобра 1933. године, у селу Доња Бијела код Шавника (од оца Мироја – учитеља и мајке Милене, рођене Бошковић). Основну школу завршио је у Даниловграду, а гимназију у Никшићу 1952. године. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду –Одељење за историју, гдје је и докторирао 1974. године.
Радио је у Архиву Централног комитета СКЈ Црне Горе до његовог припајања Историјском институту Црне Горе 1959. године. Једно вријеме је провео на раду у тадашњем Секретаријату за образовање, науку и културу Црне Горе, а потом је био биран за редовног професора на Филозофском факултету у Никшићу, гдје је предавао Историју Југославије, до пензионисања 2000. године. У два мандатна периода био је шеф Одсјека за историју и географију. Предавао је на послиједипломским студијама Универзитета у Приштини и Источно Сарајево.
Боравио је по позиву у универзитетским центрима у иностранству (Торонто, Москва, Париз, Берлин, Атина, Праг, Софија, Букурешт, Јерусалим, Анкара) и свим универзитетским центрима претходне Југославије. Као експерт УНЕСКО-а за питања културе вршио је вишемјесечна истраживања у скандинавским земљама 1976. године.
Био је организатор округлих столова Историјског института Црне Горе, у периоду 1983–1991. године. Уређивао је „Историјске записе“ – најстарији научни часопис у Црној Гори, у периоду од 1994. до 1998. године. Био је члан редакције престижних часописа – Југословенски историјски часопис (ЈИЧ), Настава историје – и бројних зборника радова. Од 1998. године био је уредник Гласника Одјељења друштвених наука ЦАНУ. Tакође је био члан и предсједник комисија за одбрану магистарских и докторских радова као и члан Републичке конференције ССРН Црне Горе, потпредсједник Републичког СИЗ-а за науку, члан Жирија за Тринаестојулску награду, предсједник Друштва историчара Црне Горе и Савјета Филозофског факултета у Никшићу, члан Сената Универзитета Црне Горе у два мандата и предсједник Југословенске лиге за мир, независност и равноправност народа.
За ванредног члана Црногорске академије наука и умјетности изабран је 19. новембра 1993. године, а за редовног члана 8. децембра 2000.године. Био је секретар Одјељења друштвених наука и члан Предсједништва ЦАНУ. Уредник је групе за историју Енциклопедије Црне Горе. Написао је преко 1000 библиографских јединица, међу којима је и 17 посебних издања на које је објављено преко 100 приказа и осврта. Превођен је на свјетске језике. Уврштен је у Енциклопедију српске историографије и у публикацију Ко је ко у Црној Гори.
Шта је то што је историографско дјело Зорана Лакића учинило тако великим и изузетним? Био је синтетички ум. Његова архивска истраживања доводила су га до открића потпуно нових чињеница. Па ипак, писање историје за њега није било пуко ређање података и препричавање докумената. Он је чињеницама давао унутрашњи смисао, и уклапао их у нове, велике цјелине, давао оригинална тумачења цијелих епоха и великих историографских тема, стварао нове, плодне парадигме.
Добитник је Награде младих Подгорице, југословенске Четвртојулске награде, Награде „Октоих” и престижне Награде „Владимир Ћоровић” (једини за сада у Црној Гори), као и међународних признања за науку. По предлогу Библиографског института у Њујорку, изабран је за личност године 1998. Слично признање добио је и од Међународног библиографског центра у Кембриџу 2000. године.
Важније објављене књиге: Народноослободилачка борба у Црној Гори 1941–1945 (коауторство) (1963); Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења (ЗАВНО) Црне Горе и Боке (1963); Жене Црне Горе у револуционарном покрету 1918–1945 (коауторство) (1969); Црногорска антифашистичка скупштина народног ослобођења (ЦАСНО) (1975); Црвени крст Црне Горе 1875–1975 (коауторство) (1980); Партизанска аутономија Санџака 1943–1945 (1992); Битка за Црну Гору — Бој на Мартинићима 1796 (коауторство) (1996); Историјска читанка (коауторство) (1996); Огледи из историје Југославије (1999); Црногорске историјске теме (2001); Вријеме, наука, политика (2005); Дијалог у историографији (2008); Даниловград кроз историју (2011); Токови историје у Црној Гори (2012); Духовне вертикале Црне Горе (2016); Учитељска школа у Даниловграду 1919–1929 (2018); Црна Гора у Југославији (2017); Историја и историчари Црне Горе (2017); Црна Гора и Црногорци (2020).
Више од историје саме југословенске државе Зорана Лакића су занимали историјски корјени и историјска оправданост настајања и стварања Југославије, као и унутрашња анализа преломних догађаја који су одређивали судбину идеје, покрета, људи и простора. Имао је велику ерудицију и научну интуицију, његова дјела имају чврсту аргументацију и изузетно познавање историјске научне методологије. Никада није губио из вида једну мисао – златну нит истине за којом је трагао. Његова смрт је велики губитак за црногорску и српску историјску науку.
Академик Зоран Лакић је својим стваралаштвом на трајном и највишем мјесту у црногорској и српској историографској науци. Сахрањен је 22. децембра 2022. године у Даниловграду.
Проф. др Мирослав Додеровић