Filozofski fakultet, 19.11.2020

Онлајн предвање „Друштво знања и слобода говора“ професора Бориса Брајов­ића



Онлајн предвањем под насловом „Друштво знања и слобода говора“ на Филозофском факултету у Никшићу обиљежен Свјетски дан филозофије.

Да је сусрет са класичном хеленском културом увијек интелектуално узбудљив и инспиративан, а у амбијенту савременог релативизма и вриједносне дезоријентације уједно и нормативан, потврдило је свечано предавање професора Бориса Брајов­ића са Студијског програма за филозофију, поводом Свјетског дана филозофије.      

          Полазиште  предавања била је критичка теорија друштва Макса Хоркхај­мера и Теодора Адорна из чије је позиције издвојен сегмент који се односио на антиципативну критику савременог „друштва знања“. Слиједећи увијек инструктивну критичку визуру чувеног франкфуртског двојца Хоркхајмер-Адорно, професор Брајовић је презентовао основне карактерис­тике знања у контексту нама савременог информационог друштва, указујући најприје на то да је знање екстернализовано и тако претворено у робу, при чему се показује и да је широка доступност знања пука илузија. С обзиром на те двије поставке, предавач је имплицитно поставио питање о легитимности „друштва знања“. Своју тезу професор Брајовић је аргументовао у наставку предавања које је било наткриљено трематизацијом статуса слободе говора у „друштву знања“ али и самој академској заједници. Несклад између позитивних правних норми и животне стварности документован је домаћим и страним примјерима који показују нескривену тенденцију да се садржај „слободе говора“ нормат­ивизује, пропише и зада, и тиме заправо суспендује.  

          Права интелектуана узбуђења су услиједила када је професор Брајовић направио мотедолошки „корак назад“ ка философско-политичкој култури грчке антике. Идеја слободе говора, parresia – као и много тога другог што је уграђено у основе европске културе – зачела се у контексту грчког града-државе (polis), у његовом језгру, тј. тргу (agora) и на скупштинским сабрањима (ekklesia). У вези с тим, стари Грци су имали и појам isegoria, у значењу једнакости свих у слободи говора. Слобода говора подразумијевала је дужност и обавезу учесника у јавном животу, политичким и философским расправама, да говоре истину и аргументују исказане ставове. Професор Брајовић је притом нагласио да је слобода говора да се каже оно што се мисли имала своју претпоставку у мишљењу као процесу и знању као његовом билансу. Тиме је у фокус постављена још једна компонента грчке parresia, а то је да упраж­њавање слободе говора да се каже све представља преузимање ризика за изговорено.

          Смисао упућивања на грчко искуство слободе говора, у коме је професор Брајовић слиједио француског филозофа Мишела Фукоа, јесте да се пружи оријентација човјеку у савремено друштву у коме су прокламована тежња ка знању, с једне, и зајамчена тежња ка слободи говора, с друге стране, у неприродном конфликту. Професор Брајовић је савремену „дијалошку“ ситуа­цију на крају илустровао ријечима Едуарда Глисанта, „говорим вам на вашем језику, а чујем вас на мом“.

          Тиме је завршено предавање којим је обиљежен Свјетски дан фило­зофије, а које је и само било манифестација академске слободе говора и libertas philosophandi по којој је никшићки Студијски програм за философију од почетка препоз­натљив.

Broj posjeta : 251