ПРЕДАВАЊЕ О РЕАЛИЗМУ КОРНЕЛИЈА КВАСА
У сриједу 30. маја 2018. Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности, у сарадњи са Амбасадом Републике Србије и Матицом српском – Друштвом чланова у Црној Гори, организовао је гостовање професора Корнелија Кваса.
Квас је дипломирао, магистрирао и докторирао на Филолошком факултету Универзитета у Београду, гдје ради као ванредни професор. Области његовог интересовања и изучавања су наука о књижевности, теорија књижевности, античке поетике, романтизам и реализам у свјетској књижевности, теорија интерпретације, интертекстуалност. Члан је међународног научног Удружења за славистичке, источноевропске и евроазијске студије из Сједињених Америчких Држава. Учествовао је на бројним научним конференцијама у земљи и иностранству. Објавио је монографије: Интертекстуалност у поезији, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2006; Истина и поетика, Нови Сад: Академска књига, 2011; Границе реализма, Београд: Завод за уџбенике, 2016.
Професор Квас је одржао предавање „Реализам у српској и светској књижевности (Достојевски, Мопасан, Андрић, Матавуљ)“. Сам назив реализам користи се у више значења, па је у дефинисању различитих врста реализма Квас кренуо од појма мимезе и ставова Платона и Аристотела. Издвојио је два одређења реализма: аисторијско, у значењу приказивање стварности, какво сусрећемо у славној Ауербаховој студији Мимезис; књижевноисторијско, као правца између тридесетих и деведесетих година XIX вијека. Квас издваја као кључна четири елемента: сличност са стварношћу, универзалност, економичност и инвентивност.
На примјерима из стваралаштва Достојевског (Злочин и казна, Браћа Карамазови, уз критичко сагледавање Бахтиновог приступа том писцу), Мопасана („Дунда“, „Госпођица Фифи“), Матавуља („Пилипенда“) и Андрића („Рзавски брегови“) Квас је указао на оно што назива реалистичким пактом, тј. споразумом између писца и читаоца да се у дјелу представља и сазнаје неки вид природне, друштвене и психолошке стварности. Тај споразум се прије свега заснива на кохерентности представљеног свијета и на наративним техникама које подстичу повјерење у приповједача.
Након предавања услиједио је разговор о различитим питањима која се тичу реализма, појединих писаца и књижевности уопште.
Модератор је био проф. Горан Радоњић.