Ideje za nove Erasmus+ projekte bi trebalo da integrišu zelene prakse

Prvi od događaja pod nazivom „Erasmus + u službi zelene ekonomije i održivog razvoja – obrazovanjem ka zelenoj Crnoj Gori”, koji u okviru pokrenute kampanje o prioritetima novog ciklusa programa Erasmus+, organizuje Nacionalna Erasmus+ kancelarija u Crnoj Gori, održana je danas na Ekonomskom fakultetu. Na panel diskusiji, čiji je moderator bio prof. dr Saša Popović sa Ekonomskog fakulteta, učešće su uzeli predstavnici stručne javnosti, akademske zajednice, diplomatskog kora kao i delegacije EU u Crnoj Gori.

Prisutne je pozdravio i poželio im uspjeh u radu dekan Ekonomskog fakulteta, prof. dr Mijat Jocović, koji je istakao zadovoljstvo zbog činjenice da je Fakultet prepoznat kao mjesto okupljanja na kojem možemo, u debati zasnovanoj na akademskoj slobodi, razmijeniti mišljenja na različite teme koje su od značaja za integracione procese Crne Gore: “Jedna od takvih tema, koja budi veliko interesovanje kako kod stručne, tako i kod laičke javnosti, jeste pitanje zelene ekonomije. Kroz Evropski zeleni plan, Evropska unija jasno šalje poruku svima nama da kroz svoje aktivnosti moramo doprinijeti postavljenom cilju, a to je klimatska neutralnost. Ono čemu mi, kao akademska zajednica, možemo doprinijeti jeste razvoj inovativnih metoda učenja u obrazovanju, kako bi naši studenti što više naučili o održivom razvoju i klimatskim promjenama, na zajedničkom putu ka održivosti.” kazao je Jocović

Direktorica Nacionalne Erasmus+ kancelarije u Crnoj Gori, Vanja Drljević, iskazala je zadovoljstvo što su događaju prisustvovali predstavnici institucija koje mogu dati značajan doprinos pitanju zelene ekonomije u Crnoj Gori, kao i profesori koji su već učestvovali u projektima sa tom tematikom. Ona je istakla da bi ideje za naredne Erasmus+ projekte trebalo da imaju zeleni pristup i budu dizajnirane tako da integrišu zelene prakse u bilo kojoj oblasti kojom bi se projekat bavio. Ovakav ekološki pristup je nešto na šta nas obavezuje i status Crne Gore kao ekološke države, zaključila je Drljević.

Evropska unija prepoznaje ključnu ulogu škola i univerziteta za uključivanje učenika, studenata, roditelja i šire zajednice u stvaranje promjena koje su potrebne kako bismo do 2050. godine postali karbonski neutralni. Zato je budžet za Erasmus+ projekte za period 2021-2027. godine skoro udvostručen i iznosi 26 milijardi eura.

Yhgve Engstroem, šef sektora za saradnju Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori, istakao je da Gora treba da poveže ekonomski rast i nove poslovne mogućnosti sa održivijim obrascima proizvodnje i potrošnje: "Obrazovanje je veoma važno u ovom aspektu, a siguran sam da će crnogorske obrazovne institucije izaći sa mnogim briljantnim projektima u okviru Erasmus+ sa fokusom na održivost i zelenu tranziciju." kazao je on.

Nj.E. ambasador Francuske u Crnoj Gori Kristijan Timonije je u svom obraćanju prisutnima, između ostalog poslao i poruku da će obrazovanje kroz Erasmus+, uz aktivnu podršku Francuske, biti ključni faktor za implementaciju zelene evropske tranzicije.

Prorektor na Univerzitetu Crne Gore, prof. Sanja Peković je, tokom radnog dijela panel diskusije, saopštila da su osnaživanje i 'zeleno' unapređenje nastavno-naučnih procesa, kroz uključivanje principa održivog razvoja i zelene ekonomije u ishode učenja na svim nivoima obrazovanja, ključni instrumenti kreiranja socio-ekonomskog rasta zasnovanog na ekološkoj održivosti.

Andrej Nedović , iz Fonda za zaštitu životne sredine Crne Gore, smatra da je ključni segment Zelene ekonomije u Crnoj Gori prepoznavanje ekonomskog značaja prirodnog kapitala koje posjedujemo za stvaranje dodatne vrijednosti, zapošljavanja, povećanje životnog standarda građana i očuvanje životne sredine.

Prof. dr. Radovan Stojanović, kao učesnik panel diskusije prisutnima je poslao dvije važne poruke - održivost je djelatnost kojom se čovjek najduže bavi, faktički, čitav život, kao i da održiv sistem znači više davati nego uzimati.

Predstavnica Agencije za zaštitu životne sredine Crne Gore na današnjoh panel diskusiji, Milena Bataković, smatra da zelena ekonomija nije žrtvovanje profita u cilju očivanja prirode i zaštite životne sredine: “Već predstavlja neophodnost i instrument koji nam omogućava adekvatnije prilagođavanje na evidente zdravstvene, socio-ekonomske i klimatske krize a sve u cilju osiguranja perspektive odnosno zadovoljavajućeg kvaliteta života i uslova u periodu koji dolazi. Navedeno  podrazumijeva upotrebu novih znanja i tehnologija i transfer ustaljenje prakse ka novim znanjima i tehnologijama što predstavlja šansu visoko obrazovnog sistema kako u kontekstu edukacije tako i u kontekstu podsticaja i razvoja inovacija.” zaključila je ona.

Direktorica sektora za projekte u Privrednoj komori Crne Gore, Tanja Radusinović, instituciji u kojoj je inicirana izrada Mape puta Crne Gore ka cirkularnoj ekonomiji, smatra da je PKCG na ovaj način pokazala proaktivnu ulogu, preuzimajući na taj način ulogu institucije koja vodi ovaj proces i promišlja odgovorno o izazovima koji su pred nama. “Biznis zajednica je ta koja ima glavnu ulogu i pokretačku snagu u procesima vezanim za transformacije i inovacije u poslovanju, stoga smo preuzeli obavezu da izradimo ovaj dokument. Naša posvećenost pitanjima cirkularne i zelene ekonomije ogleda se i u započetom ciklusu  obuka za naše članice i predstavnike uprave na nacionalnom i lokalnom nivou.” rekla je Radusinović.

Panel diskusijom, kojoj su pored učesnika prisustvovali i brojni gosti, moderirao je prof. dr Saša Popović koji je na kraju pročitao i zaključke panel diskusije.

Zelena ekonomija, zajedno sa inkluzijom i diverzitetom, digitalnom transformacijom i participacijom u demokratskom životu, predstavljaju ključne prioritete novog ciklusa Erasmus+ programa (2021-2027). Kao najveći program Evropske unije u oblasti obrazovanja, obuke, mladih i sporta, Erasmus+ program biće i ključni instrument izgradnje znanja, vještina i kompetencija, a i stavova za podršku i njegovanje pomenutih prioriteta u Evropskoj uniji i šire.