Energetika je jedna od najvećih razvojnih šansi Crne Gore, poručeno je sa okruglog stola u organizaciji Ekonomskog fakulteta

Okrugli sto na temu „Ekonomsko – energetska održivost Crne Gore“ održan je danas na Ekonomskom fakultetu. Panelisti su bili: dekan Elektrotehničkog fakulteta prof. dr Saša Mujović, predsjednik UO EPCG Milutin Đukanović, direktorka odjeljenja za ekonomsku regulaciju u Regulatornoj agenciji za energetiku Marija Vujović i saradnik u nastavi na Ekonomskom fakultetu dr Bojan Pejović. Moderatog događaja je bio redovni profesor Ekonomskog fakulteta, prof. dr Milivoje Radović.

U uvodnom obraćanju, prof. dr Saša Mujović je istakao da nema dileme u tome da je energetika razvojna šansa Crne Gore, i da od toga kako se odnosimo prema energetici, u prvom redu država, zavisi kako će nam ta energetika vratiti: „Ako radimo strateški i promišljeno, nema bojazni i biće sve kako treba. Sa druge strane, ako radimo stihijski, ako radimo dnevno-politikanski i ne slušamo savjet struke i nauke ne piše nam se dobro. Da bi bili na pravom putu, neko treba da nam da instrukcije a taj neko mora da bude jaka i snažna država. Podsticaj države znači da ona mora imati strategiju razvoja energetike i ona se mora poštovati, uz minimalne modifikacije.“ Dekan Mujović je ukazao i na brojne probleme u tom sektoru poručujući da u kratkoročnom periodu nećemo imati problem sa snabdijevanjem električne energije: „Proći ćemo mi ovu godinu i narednu ali šta će biti za deset godina, toga se ja bojim. Ne možete napraviti nešto ozbiljno u kratkom vremenskom periodu, a potrošnja će rasti jer je broj potrošača sve veći“, kazao je Mujović.

Predsjednik UO EPCG Milutin Đukanović, tokom svog uvodnog izlaganja, istakao da je važno da imamo dva koncepta, jedan je dugoročni i strateški, a drugi je, kako je kazao, odmah i sad: „EPCG je uspostavila dvije poslovne filozofije, jedna je – proizvodi tamo gdje trošiš, a druga je kompatibilnost hidropotencijala i solarnog. Nemamo mi bolja skladišta od naših jezera, hidroakumulacionih, zato je potrebno koristiti tu energetsku infrastrukturu za solarne panele.“, kazao je Đukanović. Iz EPCG su poručili i da su svjesni svih mana koje imaju solarne elektrane ali su nam u ovom trenutku, kažu, one nužne: „Da nam se dese još dvije godine haosa na berzi mi smo završili misiju. Mi sada imamo sreću u nesreći što u Crnoj Gori privrede nema. Da je u ovoj godini KAP bio priključen na mreži to bi značilo kraj za EPCG i KAP“, rekao je Đukanović.

Iz Regulatorne agencije za energetiku poručuju da su najveći izazovi održivost sistema i stabilnosti cijena. Posebno ističu percepciju javnosti što se povećanje cijena električne energije doživljava neprhvatljivim: „Održivost operatora prenosnog i distributivnog sistema je nužna kako bi se obezbijedio ekonomski razvoj i rast. Oni su tu radi korisnika sistema, oni su tu da bi omogućili da se na sistem priključe novi proizvodni objekti koji kad počnu da funkcionišu utiču na to da se smanji cijena za građane“, kazala je Marija Vujović, direktorica odjeljenja za ekonomsku reguzlaciju u Regulatornoj agenciji za energetiku.

Statistika pokazuje da su distributivni gubici u tranzitnim zemljama oko 10 odsto dok su svega dva odsto u zemljama Evropske unije. „Na osnovu planiranog bilansa električne energije za narednu godinu distributivni gubici u Crnoj Gori su značajni, što pokazuje da je evidentna neefikasnost energetskog sistema u Crnoj Gori“, kazao je dr Bojan Pejović. Na okruglom stolu on je predstavio najznačajnije nalaze doktorske disertacije iz oblasti veze izmedju privrednog rasta i energetike. Pejović je ukazao na postojanje medjusobne uzročnosti izmedju potrošnje energije i BDP-a. Tom prilikom dao je preporuku za povećanje investicija u obnovljive energetske izvore, kao jedinog održivog ekonomskog, ekološkog i energetskog rešenja.

Okruglom stolu su prisustvovali i predstavnici resornih ministarstava, državnih institucija, ekoloških pokreta kao i profesori, saradnici i studenti Ekonomskog fakulteta.