Uspješno završena konferencija o ekonomiji

„Balkan i Evropska unija - petogodišnji ciklus Berlinskog procesa“ naziv je osme konferencije o ekonomiji, u organizaciji Privredne komore Crne Gore, koja je i ove godine opravdala očekivanja. Regionalno okupljanje donosilaca odluka, međunarodnih aktera, akademske zajednice i uspješnih privrednika, pružilo je uvid u ostvarene rezultate u procesu evropskih integracija, ali i perspektivu regionalne saradnje i snaženja ekonomskih veza unutar regiona u duhu Berlinskog procesa.

Poruke koje smo mogli da čujemo na svečanom otvaranju Konferencije su ohrabrujuće. Savezni kancelar Austrije g-din Sebastijan Kurc je poručio da će Evropska unija biti kompletna tek kada države Zapadnog Balkana budu njene članice.

Predsjednik Crne Gore g-din Milo Đukanović je istakao da je uz očuvanje vizije ujedinjene Evrope, pomoć infrastrukturnom razvoju Zapadnog Balkana najvažniji doprinos koji EU može dati bržem izlasku iz zaostalosti svake od zemalja našeg regiona.

Predsjednik Privredne komore Crne Gore, g-din Vlastimir Golubović je poručio da su regionu potrebne investicije u obrazovanje i infrastrukturu, ali i da je digitalizacija pokretač promjena i napretka, te da se digitalna integracija najbolje može postići regionalnom saradnjom.

U okviru 6 panela na kojima je učestvovalo 28 panelista, među kojima su bili visoki domaći i strani državni predstavnici, ministri, profesori univerziteta, ugledni privrednici i drugi, iznijeli su svoje stavove, pred vise od 850 prisutnih učesnika konferencije.

Tema Konferencije razrađivana je kroz  panele: “Ekonomska i evropska perspektiva Balkana”, “Uloga privrednih komora u promociji evropskih vrijednosti i snaženju ekonomskih veza regiona”, “Međunarodne finansijske organizacije i investitori – koliko je Balkan spreman da koristi prilike”, “Zapadni Balkan i Evropska unija - perspektive”, “Regionalna saradnja kao segment evropskih integracija / ekonomija – generator ukupnog razvoja”, “Privređivati na Balkanu – prednost, nedostaci i preporuke”.

Dekan Ekonomskog fakulteta prof.dr Nikola Milović je bio moderator jednog od najposjećenijih panela, pod nazivom “Privređivati na Balkanu – prednost, nedostaci i preporuke” na kojem su učesnici bili najuspješniji privrednici regiona: Dragan Bokan (kompanija Voli, Crna Gora), Suad Ećo (Ećo company, Bosna I hercegovina), Miodrag Kostić (MK Group, Srbija), Gazmend Abraši (Exclusive Group, Kosovo), Svetozar Janevski (Tikveš, Makedonija) i Anton Papež (InterEnergo, Slovenija).

Već tradicionalno, studenti Ekonomskog fakulteta su bili učesnici ove značajne Konferencije gdje su imali priliku da od eminentnih učesnika dobiju važne informacije koje se tiču budućnosti naše zemlje.

Dekanu Miloviću je pripala čast da zatvori Konferenciju izneseći zaključke i preporuke:

Zaključci:

• Konferencija je stvorila mogućnost za konstruktivnu raspravu, pregled postignutog u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, popis onoga što nas na tom putu očekuje i na taj način otvorila prostor za traženje odgovora na krucijalna politička, ekonomska i socijalna pitanja regiona Zapadnog Balkana.
• Petogodišnji Berlinski proces je izuzetno važna inicijativa za Zapadni Balkan kojom se  ubrzalo prevazilaženje ograničenja realizacijom održivih projekata od zajedničkog interesa.
• Berlinski proces počeo je kao diplomatska inicijativa ali danas u sadržaju i duhu ima uglavnom ekonomska pitanja. Kroz ovaj proces smo došli do veoma važnog dokumenta – Akcionog plana koji treba da obezbijedi implementaciju povezivanja.
• Sve države regiona iz Berlinskog procesa već su do sada ostvarile određene koristi pri čemu je Crna Gora, iako najmanja ekonomija, povukla najviše novca. 
• Poslovna zajednica regiona očekuje od donosilaca odluka da i dalje rade na unapređenju poslovnog ambijenta, uklanjanju netarifnih barijera u međunarodnoj trgovini i povećanju efikasnosti administracije na državnom i lokalnom nivou;
• Privredne komore država od ključnog su značaja na ekonomskom putu i uklanjanju barijera za evropsko tržište.
• Petogodišnji ciklus Berlinskog procesa je pokazao izuzetnu ulogu privrednih komora za evropeizaciju Balkana i podršku kompanijama za usvajanje evropskih standarda
• Iako je region stvorio fiskalne olakšice za investitore ipak vladavina prava i poboljšanje infrastrukrukture moraju pratiti te olakšice.
• Zemljama Zapadnog Balkana je potrebno 33 godine da dostignu nivo Unije ako proces bude napredovao ovom dinamikom.
• Kvalitet i kvantitet javne infrastrukture na Zapadnom Balkanu nije na zadovoljavajućem nivou i pored regionalnih inicijativa.
• Povećanje javne infrastrukture treba uglavnom finansirati iz spoljnih izvora pod koncesionim uslovima.
• Migranti sa Zapadnog Balkana su mlađi i bolje obrazovani, oko 4,4 miliona je napustilo ove prostore što godišnje smanjuje stopu rasta za 0.6-0.9 procentnih poena.
• Učešće Zapadnog Balkana u globalnim vrijednim lancima (GVC) se mora poduprijeti strukturnim reformama, infrastrukturom i obrazovanjem.
• Regata mora biti princip koji se poštuje za pristup zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj .
• Od obnove nezavisnosti 2006.godine, Crna Gora je igrala proevropsku i konstruktivnu ulogu na Balkanu, zato je važno zadržati stečenu poziciju.
• Ulazak u NATO smanjuje rizik ulaganja što mijenja strukturu investitora i u zemlje Zapadnog Balkana dovodi poželjne investiture.
• Države Regiona ulažu napore u strukturne reforme u cilju dostizanja evropskih standarda.

Preporuke:

• Otvaranjem poglavlja radi se na promjenama u društvu. Zemlje kandidati ne treba da trče trku sa rokom učlanjenja. Evropska perspektiva ne predstavlja članstvo, već evropske vrijednosti.
• Potrebno je jačati infrastrukturu ali i administrativne kapacitete kako bi iskoristili razvojne potencijale.
• Politika treba da bude u funkciji ekonomskog razvoja i saradnje.
• Zapadni Balkan mora nastaviti da implementira reforme ukoliko želi da dostigne dohodak koji imaju zemlje EU.
• Potrebno je očuvati postojeći nivo stabilnosti da bi ekonomija dobila na prilici.
• Zapadnom Balkanu je potrebno veće ulaganje u kapital, rad i produktivnost.
• Korišćenje drugih izvora eksternog finansiranja treba uravnotežiti sa rizikom kreiranja novog duga, posebno u slučaju javno-privatnih parnerstava.
• Zemlje Zapadnog Balkana moraju značajno više raditi na unutrašnjoj institucionalnoj izgradnji, najprije u vidu stroge primjene vladavine prava i veće demokratizacije.
• Povećati napore za smanjenje političkih barijera, što je nužan preduslov integracije Zapadnog Balkana.
• Povjerenje koje međusobno grade zemlje Zapadnog Balkana potrebno je pretvoriti u realne ekonomske koristi.
• Iako je podrška u Regiona po pitanju pridruživanja EU velika (više od 60%), potrebno je efikasno implementirati komunikacionu strategiju u cilju boljeg upoznavanja građana sa svim koristima koje će imati od pristupanja Uniji.
• IPA 3 ce realno biti veća 13% u MFF 2021-2027. S obzirom na to da u fondovima predpristupne pomoći 3 (IPA 3) ne postoji fiksna alokacija sredstava, potrebno je pokazati spremnost za povlačenje više sredstava za projekte.
• Zemlje regiona očekuju da će im biti dodijeljene rezervne poslaničke stolice u Evropskom parlamentu
• Glavni preduslov povezivanja zemalja Zapadnog Balkana i njihovog rasta i razvoja je poštovanje onoga što je potpisano. Infrastrukturnom, ekonomskom i svakom drugom povezivanju mora prethoditi poštovanje potpisanih političkih deklaracija.
• Evidentno je odsustvo partnerstva među kompanijama iz Regiona Zapadnog Balkana.
• Umrežavanje kompanija sa Balkana može značajno doprinijeti povećanju regionalne konkuretnosti, u skladu sa smjernicama Berlinskog procesa.
• Otvorenost tržišta je važna ali je potrebno stvoriti uslove za investicije, umjesto samo plasiranja proizvoda i izvlačenja novca.
• Preduslov za izlazak na svjetsko tržište je biti najbolji u svojoj državi i regionu.
• Infrastrukturno povezivanje zemalja Zapadnog Balkana će doprinijeti razvoju biznisa.
• Potrebno je uskladiti obrazovni sistem i tržište rada, kao jednu od mjera smanjenja odliva kadra.
• Među najvažnijim potezima koje bi države mogle da naprave u cilju podsticanja biznis okruženja su suzbijanje sive ekonomije i podizanje nivoa konkurentnosti.