Predavanja: Sintaksa glagolskih oblika. Perfekat i pluskvamperfekat.
ПЕРФЕКАТ
Перфекат је најфреквентније претеритално (прошло) глаголско вријеме у савременом језику, које потискује из употребе остала претеритална времена. Најчешће се јавља у приповиједању, гдје се комбинује с другим глаголским облицима.
- У својој основној временској функцији перфекат, и несвршених и свршених глагола, означава радњу која се вршила или извршила прије времена говорења, дакле у прошлости:
Отишла је код оца и пожалила му се. Филип се дуго колебао у дућану. Киша је те године много падала.
Радње означене перфектом одређују се као прошле према времену говорења, што значи да је он овдје индикативно употријебљен.
- Перфектом се исказују и релативне радње. Обично се сматра да су то радње које су претходиле другим прошлим радњама, и које се одређују посредно према времену говорења. Оваква употреба перфекта заступљена је у зависносложеним реченицама:
Сад је дознала да су се њени преселили. Нађох све онако како сам оставио.
- Квалификативним перфектом се означава стална особина субјекатског појма:
Горе су с обје стране стијесниле залив. Села су се као пјеге расула по равници.
- Модални перфектат казује став говорника према нереализованој радњи, и то став услова, увјерености, заповијести, претпоставке и сл.:
Да смо мало пожурили, стигли бисмо на вријеме. Пропао си, и ти и коњ, кажем ти. Да сте одмах пошли к њему!
- Крњи перфекат је посебан облик перфекта без помоћног глагола. Он се употребљава:
а) најчешће у приповиједању, за означавање релативних радњи: Љето је тада било тек у половини, а суша већ отпочела.
б) индикативно, за означавање радњи које су се вршиле или извршиле прије времена говорења: Стигли гости. Допутовао премијер Италије.
в) модално за означавање жеље, претпоставке, концесије, услова, увјерености да ће се нека радња вршити или извршити и сл.: Живио, пријатељу! Чекао не чекао, нећеш добити.
г) у гномама: Лаж чуо, лаж казујем. Брада нарасла, а памет не донијела.
ИМПЕРФЕКАТ
- У основној, временској служби имперфекат означава радњу, стање или збивање који су се вршили у одређено вријеме у прошлости напоредо с неком другом прошлом радњом, стањем или збивањем, или неком прошлом ситуацијом, као у примјерима:
Док сам ја учио, он гледаше телевизију и слушаше музику. Те ноћи пјеваху славуји. Иако су га сви храбрили, он дрхташе од страха и брањаше се плачним гласом.
С обзиром на то да се радње означене имперфектом не одређују непосредно према времену говорења, већ посредно преко времена неке друге прошле радње или прошле ситуације, имперфекат не може бити употријебљен индикативно већ само релативно. Употребљава се само од несвршених глагола. Обиљежен је значењем доживљености јер означава радње које су стварно или у машти доживљене. Због свега тога највише се употребљава као приповједачки облик.
- Имперфекат се употребљава и као квалификативни облик. Оно што се њиме износи у једном одређеном времену у прошлости уочавало се као особина, стање, положај и сл. и такво је остало и даље, и у времену говорења, а такво остаје и послије њега:
Пред нама се простираше непрегледна равница. Њихови људи стално побољеваху. Стално некуд нестајаше.
- Имперфекат се доста ријетко употребљава у гномама, гдје је и свевременог и модалног карактера:
Кад се синовац жењаше, ни стрица не питаше, а кад се ражењаше, и стрину припитиваше. Срамота спаваше, а мати јој не даваше.
Имперфекат је врло риједак у савременом стандардном језику; у говору се изгубио готово потпуно пред приповједачким презентом и перфектом, а и у језику књижевности најчешће се употребљава од глагола бити, док је од осталих глагола врло риједак.