Predavanja: Funkcije i značenja padeža. Dativ i akuzativ.
ДАТИВ
ДАТИВ БЕЗ ПРЕДЛОГА
Датив је падеж намјене. У њему стоји име појма коме се шта на било који начин намјењује, коме или чему је нешто управљено, односно окренуто.
- Најчешће има функцију неправог објекта, при чему се њиме допуњују:
а) глаголи давања:
Дао сам један примјерак професору. Уручила им је позивнице.
б) глаголи говорења, исказивања и изражавања:
Кажи то и другима. Свима је саопштио нове вијести.
- Дативом се допуњују и глаголи чињења, а све што се чини доноси ономе коме је намијењено корист или штету, па у таквим случајевима говоримо о дативу користи и штете (комоди и инкомоди):
Зорану су украли аутомобил. Хоће да приштеди дјеци. Поправише нам рачунар.
- У дативу као логичком субјекту налази се име појма коме се приписује пријатно или непријатно стање, односно расположење, и то не само у безличним реченицама: Болеснику је опет тешко, Милици је досадно, Њему се спавало, итд. него и у личним (субјекатско-предикатским) реченицама: Мајци ударише сузе од радости, Њему се играла кошарка, Свима нам је пјесма омилила, итд.
- У дативу стоји и име појма од кога неко осјећање или расположење потиче, па се као такав може назвати аблативним дативом или дативом узрока, који има функцију допуне управних глагола:
Већ се радује плијену. Дивим се сам себи. Ја се овој и чудим работи.
- Неки придјеви као што су: драг, милостив, дорастао, дужан, крив, мрзак, одвратан, симпатичан, пријатан, потребан, вјеран, вјешт, вичан, одан, рад, склон и њима сл. такође захтијевају допуну у облику датива:
Нијесмо вични томе занату. Није он томе дорастао. Ја сам потребан њему.
- Посесивни датив означава појам коме нешто припада:
Брат му тешко живи. Капетану је униформа поцијепана.
- С посесивним дативом је сродан датив интересовања или етички датив, којим се изражава истинска или тобожња наклоност и интересовање:
Јесте ли нам здраво осванули? Како си ми, шта ми радиш?
- Датив стоји и уз глаголе и изразе који означавају кретање, управљеност или окренутост појму с именом у дативу, те има функцију допуне или прилошке одредбе за правац:
Пришао сам кревету. Прикључи се зачељу. Хитао је плавом језеру.
ДАТИВ С ПРЕДЛОЗИМА
Са дативом као падежом намјене употребљава се неколико предлога: к(а), према, насупрот, упркос и близу. Предлог к(а) иде једино с дативом, према још са локативом, насупрот, упркос и близу и са генитивом.
- Предлог к(а) употребљава се с дативом уз глаголе који означавају кретање или управљеност да означи правац или циљ:
Пливао је ка другој обали. Изненада се окренуо ка сабесједнику. Дође к мени.
- У истом значењу с дативом се употребљава и предлог према, али се њиме не означава и доспијевање до циља кретања као предлогом к(а):
Отрчала је према катуну. Неколицина нас јурне према узвишици.
- Предлог према с дативом допуњује апстрактне именице којима се казује неко расположење, стање или став:
Ти знаш моју приврженост према теби. Моја одвратност према њој још више се појача.
- Концесивно значење датив има с предлозима насупрот и упркос, којима се исказује супротан став или супротно расположење:
Насупрот свим забранама протест је одржан. Упркос свему радовао се.
- Предлог близу се најчешће слаже с генитивом, а врло ријетко с дативом, и у оба случаја има мјесно значење:
Најзад су се примакли близу непријатељским шанчевима. Били су близу Жабљаку.
- С предлошким изразом захваљујући датив исказује:
а) средство: Излијечио се захваљујући новим лијековима. (уз помоћ...)
б) узрок: Захваљујући великом труду, успио је. (зато што се трудио...)
Овај предлошки израз се не препоручује кад се ради о негативној околности, као у примјерима: захваљујући тешкоћама, болести и сл.
АКУЗАТИВ
АКУЗАТИВ БЕЗ ПРЕДЛОГА
- Акузатив без предлога као падеж правог објекта стоји уз праве прелазне глаголе. У њему се налази име појма који глаголска радња у потпуности обухвата:
Узела је најпотребније ствари. Упијао је сваку њену ријеч.
- Уз неке прелазне глаголе као што су: помоћи, савјетовати, сметати и судити, поред акузатива, може се употребљавати и датив: помоћи га и помоћи му, савјетовати га и савјетовати му, сметати га и сметати му, судити га и судити му итд. Оба ова падежа уз наведене глаголе употребљавају се са својим основним значењем: акузатив као прави објекат, а датив као објекат коме се нешто намјењује.
- У језику народних пјесама и код старијих писаца среће се употреба објекта у акузативу без предлога и уз глаголе који су у основи непрелазни:
Мајка дјецу рано лијегала. Заиграше добре коње пољем.
- Уз прелазне глаголе учити, питати и молити могу се употријебити и по два акузатива у функцији правог објекта:
Питаћу те посљедњу лекцију. Молио бих вас једну ствар. Научио нас је један трик.
- Акузатив без предлога често има функцију логичког субјекта са значењем носиоца стања, и то не само у безличним реченицама: Њу је јутрос било срам. Пробадало га је у крстима, већ и у личним, субјекатско-предикатским: Марка сврби нос. Јасну је забољела глава.
- Акузатив уз глаголе коштати, ваљати и сл. означава цијену, вриједност:
То га је хиљадарку коштало. Чудне пушке, ваља мушку главу.
- У акузативу стоји и име временске мјере:
Пробдјела је цијелу ноћ. Толике године је живио у овој кући.
- Прави темпорални акузатив, чија је функција прилошка, имамо у примјерима:
Сваку ноћ долази на наша врата. Други дан ми преприча све.
Разлика између темпоралног акузатива и акузатива за мјеру времена у томе је што темпорални акузатив даје одговор на питање: кад? и употребљава се напоредо с темпоралним генитивом у истом значењу, а акузатив мјере времена одговара на питање колико дуго је нешто трајало и облик генитива умјесто њега никако не би могао бити употријебљен.
АКУЗАТИВ С ПРЕДЛОЗИМА
С акузативом се слажу неколике групе предлога. Само с акузативом слажу се предлози кроз, низ и уз. С акузативом и локативом иду предлози на, у, о и по, а с акузативом и инструменталом међу, над, под, пред и за. Предлози у и за, иако ријетко, слажу се и с генитивом.
- Предлози кроз, низ и уз с акузативом најчешће имају функцију прилошке одредбе за мјесто:
а) Предлог кроз означава да нешто пролази с једне на другу страну појма с именом у акузативу, да се креће између његових дјелова или јединки:
Ишли су кроз шуму. Пробијали су се кроз народ.
б) Предлогом низ означава се кретање од горње стране појма с именом у акузативу према доњој:
А низ образе јој потеку сузе. Крупна људина сниза се низа зид.
в) Супротан правац кретања, тј. кретање од доњег краја према горњем означава се акузативом с предлогом уз:
Пође уз поток у другу воденицу. Потрчала је уза степениште.
Предлози кроз и уз с акузативом могу имати и значење:
а) времена: Доћи ће кроз једну годину. То се дешавало уз овај посљедњи рат.
б) начина: Шапутала је кроз плач. Одговарала је уз лаган осмијех.
- Предлози у, на и о с акузативом означавају мјесто у правцу ког се врши кретање и које је крајњи циљ кретања:
Брод је приспио у луку. Најзад изађоше на сеоски друм. Објеси торбу о раме.
Предлози у и на с акузативом могу имати још:
а) временско значење: Стигоше у зору. Вратиће се на јесен.
б) начинско значење: Ухватише га на препад. Сви су говорили у један глас.
Акузатив с предлогом на има функцију неправог објекта уз глаголе мислити, навикавати, нападати, пристајати, чекати, сумњати, пазити итд.:
Пазила је на дијете. Навикла је на нову колегиницу. Чека на нову прилику.
Веза акузатива и предлога на често има и функцију атрибута:
Облачи блузу на туфне. Прави торту на спрат. То је авион на млазни погон.
Предлог о с акузативом често се употребљава за означавање узрока и циља:
Отимали су се о поклоне. Грабе се о пића и масна јестива.
Предлог по с акузативом не означава просторни однос, већ се с овим падежом најчешће употребљава за означавање циља:
Отац је отишао по дјецу. Свратили су по ствари. Отрчао је по љекара.
- Предлози међу, над, под, пред и за с акузативом означавају мјесто завршетка кретања:
Скотрљао се међу точкове. Наднесе се над колијевку. Пао је под кревет. Истрча пред кућу. Сједоше за трпезу.
Предлог за означава и један друкчији просторни однос, односно означава да је један појам чврсто везан или прибијен уз други:
Привезаше га за стуб. Прионуше токе за јелеке.
Такође може да означи правац и циљ кретања:
Кренусмо за Подгорицу. То се извози за Америку.
Предлог за с акузативом употребљава се и са сљедећим значењима:
а) намјене: За родитеље ће саградити кућу. Направићу колаче за пријатеље.
б) циља: Нека они сами оду за њу. Бори се за своје право.
в) узрока: Захвалила им је за помоћ. Казнише је за прекршај.
г) мјере: Виша је од њега за главу. Краћа је за центиметар.
д) времена: Дођи за празнике. Посјетићемо их за Нову годину.
Предлошко-падежна конструкција за + акузатив, напоредо с беспредлошким инструменталом, може имати и функцију предикатива уз семикопулативне глаголе:
Прогласио се за краља. Он се сматра за добру прилику.
Предлози пред, под и за с акузативом, поред мјесног, имају и временско значење:
Тек пред зору заспаше. Под саму зиму пређе у град. Дођите нам за празнике.
- Од предлошких израза који се слажу с акузативом издваја се израз с обзиром на с узрочним значењем (С обзиром на његово неискуство, то је сасвим разумљиво.)