Srećan Međunarodni dan žena u pomorstvu

Istraživanja, čak i poslednjih godina, pokazuju da se Crna Gora nalazi u grupi zemalja koje su, na osnovu indeksa rodne ravnopravnosti, na samom začelju liste evropskih zemalja ( www.monstat.org/cg).

Kada je pomorstvo u pitanju, pitanje rodne ravnopravnosti aktuelno je u cijelom svijetu. Zato se i Međunarodna pomorska organizacija (IMO) već više od tri decenije bavi ovim pitanjem, trudeći se podrži i ohrabri žene da se lakše otisnu u poslove vezane za pomorstvo, uključujući i samu plovidbu. Prateći jedan od osnovnih ciljeva Ujedinjenih Nacija koji se odnose na održivi razvoj, a konkretno posvećen ravnopravnosti polova, IMO je osnovao i Asocijaciju žena u pomorstvu koja ima za cilj pružanje podrške ženama u pomorstvu širom svijeta, ali i ohrabrenje i otvaranje puteva novim generacijama djevojaka koje će ući u ovu prestižnu i izazovnu svjetsku industriju. Tu su i druga srodna udruženja kao što je IMOGEN, koga čine pomorske diplomate za ravnopravnost polova, WISTA International, te sve brojnije radne grupe koje se bave konretnim pitanjima žena u pomorstvu.

Što se naših (rijetkih) dama u pomorstvu tiče, naročito kada govorimo o poslovima na teretnim brodovima, glavna pokretačka snaga su prije svega velika ljubav za ovu profesiju i veliki entuzijazam koji jedino kao takvi mogu da prevaziđu sve stereotipe i ograničenja, ali i realne izazove pomorske profesije. Stoga s posebnim zadovoljstvom i ponosom pratimo pomorske karijere naših studentkinja, odnosno alumnistkinja Pomorskog fakulteta Kotor. Danas, na njihov praznik, dijelimo sa vama priče i iskustva nekih od njih.

Isidora Jovanović, treći oficir/oficirka palube i studentkinja master studija Pomorskog fakulteta Kotor

„Takvi životni izbori zahtijevaju viziju i misiju sopstvenog sebe, te je nemoguće reći da je bilo lako odlučiti se za ovako nešto. U mojoj porodici, do sada, niko nije plovio da bi mi predočio taj posao. Nijesam sigurna da li je u pitanju bila vjera ili možda i ljubav prema moru, ali svakako da sam odlučila ohrabriti sebe i krenuti ka tome. Čini se da je izbor bio pravi, s obzirom da sam osnovne studije završila sa prosječnom ocjenom „A’’ i nagradom za najboljeg studenta svog studijskog programa.

Po završetku osnovnih, upisala sam i specijalističke studije na istom Fakultetu i u roku specijalizirala sa najvišom prosječnom ocjenom – „A’’. Kad se kockice poslože i trud urodi plodom, onda i plovidba dođe pravovremeno. Vjerujem da je i neka srećna zvijezda bila nada mnom, pa mi i prvi ukrcaj donijela u vrlo kratkom periodu nakon specijalizacije.

Svoju plovidbu započela sam na singapurskoj kompaniji „Thome Ship Management’’ za koju i dalje plovim. Kao i svaki početak, kadetura je bila veliki izazov. Živjeti na brodu kao jedina žena, ili u bilo kojoj drugoj zajednici, nije jednostavan izbor. Osnove znanja su svakako bile ustaljene sa Fakulteta, ali praktični dio je tražio više. Prirodno je da s početka ulažete u sebe i gradite svoj kredibilitet u svrhu napredovanja i dolaska do najvišeg, upravljačkog nivoa. Skoro tri godine sebe deklarišem kao pomorca, sada sam već i oficir plovidbene straže. Iskrena da budem, vrijeme je neosjetno i prolazi jako brzo, što generalno ide u našu korist, korist pomoraca. Međutim, ona znana uzrečica: „Lako je tebi, ti si pomorac!’’ i te kako zna da zaboli! Ljudi olako shvataju ovaj poziv i ne pojme brod kao sredinu u kojoj je svakodnevnica jednolična i rutinska, već kao izvor odmora i zarade. Isti ljudi, iste priče, iste radnje čine vas zasićenim i vašim danom diriguju obaveze, nužnosti i neodložni poslovi. Kao što rekoh, metaforički ili ne, iza objektiva je sve lijepo. Realnost nalaže i uvjerava vas da ispraćen lijep zalazak sunca može osušiti obraze natopljene nostalgičnim suzama. Prava sloboda se osjeti prije ili kasnije, bila to predanost širokom plavetnilu ili , danas nešto rjeđe, izlazak sa broda. Ovu igru završava svak, međutim, pobjeđuje samo onaj koji ne izgubi sebe!“ 

Tomislava Krstić, treći oficir/oficirka palube i studentkinja specijalističkih studija Pomorskog fakulteta Kotor

„Za ovu profesiju sam se inicijalno opredelila zato što će mi „biti plaćeno da obilazim svet“. Ljubav prema istoj javila se tokom studija i postajala sve jača nakon svake plovidbe.

Završila sam studijski program Pomorske nauke, gde su nam bili dostupni predmeti vezani za posao i palube i makine, tako da smo imali dobar uvid u to šta nas čeka u budućem poslu i na neki način mi pomoglo u odabiru. Takođe su nam tokom studiranja bili omogućeni razni razgovori i prezentacije sa potencijalnim kompanijama, i zahvaljujući tome sam došla i do svoje kadeture.  

Trenutno plovim za kompaniju koja se zove „Bernhard Schulte Ship Management". Dobila sam ponudu da odradim prvi deo kadeture od marta 2021. god. u njihovom Centru za obuke pomoraca na Kipru, a nakon toga da plovim na njihovim kruzerima. Nažalost, Covid-19 i lockdown su nastupili u istom periodu, tako da se i Centar zatvorio, pa sam se ja usresredila na završavanje drugog semestra moje specijalizacije.

Nedugo posle toga, dobila sam poziv da kadeturu odradim na kontejnerskom brodu, s obzirom da kruzeri nisu plovili. Odlučila sam da prihvatim i otprilike mesec dana kasnije sam se ukrcala na svoj prvi brod - bučnu metalnu grdosiju od 300 metara koja prevozi preko 9000 TEU!

Prvi ugovor sam završila nakon skoro 7 meseci, sa 10 kilograma manje, ali i sa znanjem i iskustvom koje nisam ni sanjala da ću dobiti! Ugovor je bio znatno teži pošto sam plovila u doba korone - obišla 3 kontinenta, a nisam videla ništa dalje od kontejnera! Osim toga što nam izlazak nije bio dozvoljen, celokupna industrija je patila - od slabih pošiljki hrane i opreme, pa do kasnih ili otkazanih smena posade. Jedina pozitivna strana toga bila je da sam imala više vremena da se posvetim poslu, što sada vidim kao veliku prednost.

Nakon napornih radnih dana od po 13 sati, iskrcala sam se i rekla da više nikad neću poći na kontejner. Kako to već biva u životu, nakon mesec dana sam se ukrcala na drugi kontejner - ovog puta damu od 180m sa tri dizalice koja plovi obalama Južne Amerike.  

Tokom kadeture nisam imala nikakvu zvaničnu odgovornost sem dnevne provere temperatura rifera, a opet sam radila posao svih oficira. Oba puta sam bila u gvardiji sa Ćifom, tako da sam na samom početku stekla veliko znanje o balastu, teretu i samom održavanju broda. Imala sam sreće da su svi Ćifovi uvideli moje znanje i želju za poslom, pa mi tako davali punu podršku i poslove koje možda ne bi smeli da mi daju da radim samostalno. A onda, u slobodno vreme sam jurila Terca da radim sa njim, jer nema smisla da znam da proverim plan tereta, a da ne znam da napunim bocu za Breathing Apparatus!

Tako da sam nakon godinu dana i dve završene kadeture, dobila tri unapređenja od različitih kapetana, sva sa komentarom da mi je sledeća pozicija treći oficir.

Ubrzo nakon iskrcaja sam, decembra 2021, dobila sam i potrebnu klasu i javila se kompaniji da sam spremna za ukrcaj u rangu. Dobila sam odgovor da postoje razne procedure i dobila ponudu za sledeću poziciju -  ADO - Apprentice Deck Officer. Odbila sam je. I to je savet za sve buduće kadete, nemojte da se plašite da odbijete ponudu za koju ste prekvalifikovani. Uprkos upozorenjima, novu ponudu sam zapravo dobila samo 15-ak dana nakon prethodne. Tako da sam se u februaru 2022. ukrcala u rangu trećeg oficira na metalnu lepoticu od 280m koja je plovila između Amerike, Australije i Novog Zelanda.

Na polovini ugovora se sekondo, inače oficir zadužen za navigaciju, kao i doktor na brodu, iskrcao „bez zamene“ i ja sam bila unapređena. To je bio najteži deo ugovora, prvenstveno zato što mi je njegov posao bio najmanje poznat u tom trenutku. Iskreno sam bila prestravljena, ali sam uz pomoć dobre posade, kao i kolega sa Fakulteta koji plove, uspela da se u kratkom roku upoznam sa poslom i sredim sve probleme koji su nas zadesili u tom momentu.

U sva tri ugovora sam bila jedino žensko na brodu i nikad nisam imala nikakvih većih problema, čak sam imala puno podrške. Naravno, bilo je tu nekoliko komentara od starijih pomoraca kako ženi nije mesto na teretnom brodu, „imaju oni iskustva!“, u koje ja, iskreno, nisam verovala, pa sam svojim radom i znanjem nastojala da im promenim mišljenje nabolje. Uspela sam i bila sam ponosna na to.

Interesantno je da je moje najsvežije i loše iskustvo vezano za koleginicu na brodu. Na prethodni brod ukrcala sam se zbog njegove rute i veličine (367 m, Azija-Crveno More),  ali je moje saznanje da je na brodu i žena kadet doprinelo još većoj želji da tamo zaplovim. Jokes on me, to se pokazalo nimalo prijatnim iskustvom! Od 27 članova posade, od čega 25 muškaraca, jedine neprijatnosti smo doživljavali od kadetkinje. Tek sada razumem koliku moć žena ima na brodu, koliko to može imati pozitivnih efekata, ali, nažalost, i jako negativnih.

Iskrcala sam se pet meseci kasnije i sa 17 kilograma manje, i sad shvatam onu staru „nije bitan brod, bitna je posada“!. Kad kažem posada, mislim na to da pomorci, bez obzira na pol, treba da budu dobre osobe, posao se lako nauči.

Što se tiče žena u pomorstvu, ako stvarno želite da se opredelite za taj posao, budite svesne da morate da radite duplo bolje za isti razultat. S obzirom da smo i dalje manjina u ovom poslu, uvek postoji onaj komentar „to je zato što je žensko“. Iz tog razloga dajte sve od sebe i stojte iza svojih dela! Mirno more!“

Anđela Ćetković, treći oficir/oficirka palube i studentkinja master studija Pomoskog fakulteta Kotor

„Godine 2006 počinje moj san o tome kako ću jednog dana postati kapetan prekookeanskog broda, a koji još uvijek nije u potpunosti ostvaren. Novembra 2019 god. završavam četvrtu godinu studija i iste godine apliciram za poziciju kadeta palube, a novembra 2020. se po prvi ukrcavam na LPG brod kompanije „Dorian LPG“. Mjesec dana nakon ukrcaja, prolazimo ekvator, i, kako je to običaj kod pomoraca, kapetan i posada organizuju „krštenje“ - jedan od događaja koji je obilježio moj prvi ukrcaj. Sjećam se da je bio 10. decembar 2020. godine, 20:00 po lokalnom vremenu, kada je posada izašla na palubu, postavili su konop koji je predstavljao ekvator, uz spremna protivpožarna crijeva. Jedan od članova posade se maskirao u Posejdona. Moj zadatak je bio da prodjem ispod konopa, dok voda iz crijeva pršti po palubi. Nakon prolaska, sačekali su me s morskom vodom koju je trebalo popiti, a nakon toga i bezalkoholni koktel koji je bio napravljen od raznih sokova, tabasko sosa, soli...nakon čega mi je kapetan uručio Sertifikat!

Nakon drugog broda položila sam ispit za oficira palube, i mjesec dana nakon sledećeg ukrcaja na isti brod dobijam unapređenje u trećeg oficira. Brod uskoro nakon toga ide u suvi dok u Singapuru, i ponovo jedno novo iskustvo koje bi, po mom mišljenju, svaki pomorac trebalo da iskusi.

Mogu da kažem da sam prethodna tri broda sa oficirima i posadom uvijek imala dobru saradnju i međusobno poštovanje, što vjerujem da će biti slučaj i na sledećim brodovima. Poručila bih svim djevojkama koje se žele baviti ovim poslom  da prate svoje snove i da ne odustaju, da su žene prihvaćene u pomorstvu i da je svakim danom sve više i više žena na brodovima! Nadam se da će moje skromno iskustvo koje dijelim sa vama dati motivaciju i podsticaj ženama da odaberu ovaj poziv i prate svoje snove!“

Nadamo se da ćemo naredni Međunarodni dan žena u pomorstvu obilježiti uz mnogo više priča i sa mnogo više iskustava „nježnijeg pola“ iz svih oblasti pomorstva, uključujući i odjeljene mašine i pomorske elektrotehnike.   

Svim dragim damama pomorcima/pomorkinjama želimo srećan praznik i da ga proslave u timskom duhu sa svojim kolegama i na mirnom moru!