Prorektorka Orović: Otvaranje novih studijskih programa i programa cjeloživotnog učenja u oblasti informacione bezbjednosti
Na Univerzitetu Crne Gore u toku je priprema otvaranja novih studijskih programa koji obuhvataju oblast informacione bezbjednosti, kao i programa cjeloživotnog učenja u oblasti ICT-a, najavila je prorektorka za nauku i istraživanje Univerziteta Crne Gore prof. dr Irena Orović tokom gostovanja u jutarnjem programu Radio Televizije Crne Gore. Prorektorka je, govoreći o razvoju nauke na Univerzitetu, kazala da kada se u obzir uzme veličina akademske zajednice Univerziteta koja broji nešto više od 400 profesora i oko 250 saradnika, može se reći da je Univerzitet dostigao vrlo zavidan nivo u kvalitetu i broju naučnih publikacija.
"Mislim da smo jedini Univerzitet u regionu koji ima, kao kriterijum za izbor u akademska zvanja koja su praktično na svakih pet godina, publikacije na SCI listama, najprestižnijim listama časopisa među naučnom literaturom. To je na drugim univerzitetima obično vezano za tehničke nauke, međutim kod nas je potpuno isto za sve discipline i mogu da kažem zaista, da najveći broj naših kolega, a to je ogroman procenat, uspijeva da postigne te kriterijume i višestruko premaši one koji se zahtijevaju za izbor, a koji su prilično strogi", dodala je Orović.
Za RTCG je govorila o aktuelnostima na Univerzitetu Crne Gore, pozicioniranju na Vebometriks listi čiji rezultati kako navodi, ne govore o samom kvalitetu neke visokoobrazovne institucije i kvalitetu njenih studijskih programa, zatim razvoju nauke, kao i neophodnosti da se poveća broj pripadnika akademske zajednice koji zavisi od budžetskih sredstava koja su opredijeljena. Dalje, ukazala je na potrebu da se na nacionalnom nivou formira održiv fond za finansiranje nauke kako bi se jačali kapaciteti.
Transkript i video intervjua dostupni su u nastavku.
RTCG: Šta je trenutno aktuelno na Univerzitetu Crne Gore?
PROREKTORKA OROVIĆ: U toku je septembarski ispitni rok, nakon čega ćemo organizovati upis na master i doktorske studije. Takođe, pripremamo sljedeću studijsku godinu, radili smo rekonstrukcije i renoviranja univerzitetskih objekata, odnosno fakulteta, amfiteatara, učionica, računarskih sala, obnovili opremu, sanirali krovove na nekim objektima, ozelenjivali Kampus – park ispred Rektorata, veliki park iza zgrade tehničkih fakulteta, tako da je Centralni kampus na neki način zaokružen.
Takođe, pripremamo i neke nove studijske programe, odnosno dobar dio materijala je već gotov, treba se akreditovati, za neke vrlo atraktivne i aktuelne teme kao što je informaciona bezbjednost sa kojom se suočavamo i mi i zemlje u regionu, ali i u svijetu, i koja će da bude aktuelna i u nekom narednom periodu. Smatramo da imamo neophodnost za ekspertima u ovoj oblasti kao i da će interesovanje za te nove studijske programe biti veliko.
Pripremamo programe cjeloživotnog učenja u oblasti ICT-a, odnosno u oblasti digitalnih tehnologija, informaciono-komunikacionih tehnologija za dokvalifikaciju kadrova, dakle, za sticanje nekih novih ekspertiza i za prekvalifikaciju kadrova koji ne mogu naći zaposlenje u svojoj branši. Pošto ICT industrija u Crnoj Gori ima potencijal da postane i neka vodeća ekonomska grana, u tom segmentu mi, kao Univerzitet, treba da učestvujemo u edukaciji tih kadrova i da pružimo što više eksperata na tržištu rada.
RTCG: Povod gostovanja je i rangiranje Univerziteta na Vebometriksu. Možete li nam približiti o čemu je riječ i kako je zapravo rangiran Univerzitet Crne Gore?
PROREKTORKA OROVIĆ: Bilo je o tome riječi dosta tokom ljeta, a kako smo bili na kolektivnom godišnjem odmoru, Univerzitet se i nije oglašavao povodom toga. Zapravo to je rangiranje koje izlazi na svakih pola godine, u januaru, pa u julu i vjerujem da šira javnost, mimo akademske zajednice, ne zna o čemu se zapravo radi. Iskoristila bih ovaj trenutak da objasnimo kako je došlo do pomenutog rangiranja. U Španiji je jedna grupa istraživača, odnosno jedna laboratorija pokrenula nacionalni projekat da definiše neke pokazatelje odnosno metriku kojom bi se mjerila vidljivost, prisutnost, internet prezentacije institucija, odnosno u ovom slučaju univerziteta na vebu, u virtuelnom svijetu. Oni su najprije definisali određeni set parametara i to su primjenjivali na univerzitete u Španiji, a kasnije su uključeni i mnogi svjetski univerziteti, pa je to dobilo i svjetske okvire. Uglavnom, mjere se parametri vidljivosti na vebu, zato se i zove Vebometriks. Parametri se mijenjaju na svakih pola godine, oni istražuju i eksperimentišu, dakle, to je praktično njihova oblast istraživanja, prilagođavaju pokazatelje, parametre, odnosno tu metriku ili mjernu metodologiju.
U poslednjem rangiranju jedan od bitnih parametara bila je vidljivost i ona je nosila 50 odsto težine tog rangiranja. To je vidljivost internet prezentacije, odnosno koliko je vidljivo na nekim drugim, eksternim mrežama. Koliko, recimo, postoji linkova koji vode na našu internet stranicu na sajtovima nekih drugih univerziteta. To je interesantan parametar u nekom modernom dobu gdje su internet tehnologije od značaja, međutim, to ne govori o samom kvalitetu neke visokoobrazovne institucije i kvalitetu njenih studijskih programa. Jedan takođe bitan parametar koji su mjerili je broj citata. Na platformi Google Scholar postoje određeni profili koje istraživači mogu otvoriti i tu se prikupljaju njihovi radovi i onda se bilježi koliko puta je koji rad pomenut ili citiran u nekim drugim radovima. Kako sam rekla, na Vebometriksu te parametre stalno mijenjaju, u početku je bilo, recimo, uzećemo 100 profila od svake rangirane institucije i pet najboljih, sa najviše citata ćemo izostaviti, da bi u zadnjem rangiranju promijenili i uzeli 210 profila i isključili 20. Mi imamo nešto oko 500 profila, malo više od 400 profesora na Univerzitetu i neki od saradnika takođe imaju profile na Google Scholaru i kada sklonite 20 najboljih sa jako velikim brojem citata od 400, nije isto kao kada sklonite 20 od 6.000 pripadnika akademskog osoblja koliko ih recimo ima u Ljubljani. Tako da, u najbolju ruku možemo da kažemo da nisu baš dobro podešeni parametri, možda bi trebalo da se uzme neki procentualni uzorak koji se izuzme iz razmatranja ili se uzme u razmatranje u odnosu na broj akademskog osoblja. Sve u svemu, to jeste jedan simpatičan eksperiment koji oni rade, stalno mijenjaju i prilagođavaju.
Suštinski, u zadnjih nekoliko godina koliko to pratimo, mi smo negdje između 1.900 i 2.031 mjesta koje smo zauzeli skorije. Evo da kažemo da smo na 2.000 mjestu od 31.000 univerziteta koji su rangirani. U medijima se to različito interpretira. Ako uzmemo da smo na 2.000 mjestu, to je ispod 6,5 odsto, dakle Univerzitet Crne Gore je u 6,5 odsto najbolje rangiranih Univerziteta na Veometriksu i ja mislim da je to senzacionalna vijest i za Univerzitet koja bi trebala da se plasira na jedan ovakav način, a ne kako se inače plasira u medijima da se desio pad za 30, pa npr. za 70 mjesta. Postoje te varijacije zaista i uvijek ima mjesta za neki napredak, da popravljamo svoje preformanse pa i u tom vidu rangiranja, međutim, te varijacije dosta zavise i od te promjene koja se dešava na svakih pola godine, prosto to je njihovo istraživanje. Koliko se vaša institucija uklapa u tu promijenjenu metodologiju jeste pitanje.
RTCG: S obzirom na to da ste prorektorka za nauku i istraživanje, kako vidite razvoj nauke na Univerzitetu?
PROREKTORKA OROVIĆ: Mislim da smo jedini Univerzitet u regionu koji ima, kao kriterijum za izbor u akademska zvanja koja su praktično na svakih pet godina, publikacije na SCI listama, najprestižnijim listama časopisa među naučnom literaturom. To je na drugim univerzitetima obično vezano za tehničke nauke, međutim kod nas je potpuno isto za sve discipline i mogu da kažem, zaista, da najveći broj naših kolega, a to je ogroman procenat, uspijeva da postigne te kriterijume i višestruko da premaši one koji se zahtijevaju za izbor, a koji su prilično strogi. Ne znam da li je bilo promijena u poslednje vrijeme, ali do skoro bili smo jedini univerzitet koji ima prilično stroge kriterijume za izbor u akademska zvanja. Mogu da tvrdim da smo dostigli jedan vrlo zavidan nivo u kvalitetu naučnih publikacija, a i u broju, opet kažem s obzirom na to da smo jako mala akademska zajednica, u broju citata odnosno impaktu koji naša naučna djelatnost postiže u svijetu. Imamo jako uspješnih istraživačkih grupa, dobrih projekata, naravno imamo prostora i za popravke i za dalje unapređenje što se tiče i nauke i dijela nastave naravno.
RTCG: Što je to što bi kvalitativno pomoglo Univerzitetu da se još dalje razvije i još više napreduje?
PROREKTORKA OROVIĆ: Glavni potencijal jedne zajednice pa i naše akademske su ljudi. Pomenula sam kroz naš razgovor da imamo nešto malo više od 400 profesora i oko 250 saradnika, kao i angažovane kliničare za disipline na Medicinskom fakultetu. Dakle, izuzetno smo mala zajednica i smatramo da bi zaista trebalo da povećamo broj profesora, mladih istraživača, saradnika u nastavi i istraživanju, doktoranada. Da napravim samo jedno malo poređenje, UCG ima 400 + 250 zaposlenih pripadnika akademskog osoblja, a za razliku od njega Univerzitet u Ljubljani ima 6.000 zaposlenih. To je naravno vezano i sa budžetom, odnosno koliko ljudi zapravo možemo da platimo. Mi nemamo više samofinansirajućih sredstava, odnosno prihoda od samofinansirajućih studenata, finansiramo se isključivo iz budžeta i sva naša mjesta na Univerzitetu su limitirana onim budžetom koji nam je opredijeljen. Ove godine smo imali neko povećanje, od 25 miliona eura, prošle i godine prije nje je bilo po 20 miliona, prije toga 19 itd. Vraćam se na Univerzitet u Ljubljani, gledaoci znaju i kolika je Ljubljana kao grad i Slovenija kao zemlja, koji ima 330 miliona eura budžeta. Mislim da to dovoljno govori o pravcu u kojem treba da idemo i koliko treba da nam je važan segment visokog obrazovanja. Kada je riječ o razvoju nauke, smatram da bismo morali na nacionalnom nivou formirati održiv fond za finansiranje nauke. Nisu to neka krupna sredstva, već ona za bazično finansiranje nauke, da omogućimo istraživačima na državnom univerzitetu, gdje se školuje 80 odsto studenata iz Crne Gore da imaju mogućnost da kupe sirovine, materijale, da učestvuju na naučnim konferencijama koje su prilika da izlože svoje radove, da drugi čuju o čemu se radi i sjutra citiraju te radove, tako se npr. povećava citiranost. Dakle, da prosto imamo sredstva za fundamentalno funkcionisanje i na taj način jačamo kapacitete kako bi mogli konkurisati i za neka ozbiljnija evropska sredstva.
RTCG: Gospođo Orović hvala na izdvojenom vremenu,
PROREKTORKA OROVIĆ: Hvala vama.