Rektor Božović: Možemo da odgovorimo potrebama tržišta rada, potrebno unapređenje kvaliteta master i doktorskih studija

Univerzitet Crne Gore može kvalitetno da odgovori potrebama tržišta rada, ali ono na čemu se mora raditi je unapređenje kvaliteta master i doktorskih studija, kazao je rektor Univerziteta Crne Gore prof. dr Vladimir Božović, tokom  gostovanja  u jutarnjem programu Nacionalnog javnog servisa Radio Televizije Crne Gore.

"Ono gdje smo na neki način zakinuti jeste u reformi 2017. godine, kada nije došlo do usklađenja naših studijskih programa i legislative koja reguliše postupke zapošljavanja i s tim u vezi inicirali smo mnogo toga da se taj nesklad ispravi. Vjerujemo da ćemo to uspjeti kroz novi zakon o visokom obrazovanju u kojem smo našli prilično dobro, da ne kažem, inteligentno rješenje kojim se zadovoljavaju potrebe i studenata, a i poslodavaca", kazao je rektor Božović.

Za RTCG, govorio je i o poziciji Univerziteta u odnosu na univerzitete u regionu, te o strateškim koracima preduzetim na polju unapređenja naučnoistaživačkog rada, kao i o boljim  i praktičnim rješenjima, uključujući i infrastrukturne,  za poboljšanje života i rada na Univerzitetu Crne Gore.

Transkript i video intervjua dostupni su u nastavku.

RTCG:  Najaktuelnije pitanje na UCG je pitanje o upisu na Univerzitetu Crne Gore. Kakva je tu situacija, šta pokazuju brojke? Ima li preostalih mjesta?

REKTOR BOŽOVIĆ: Tradicionalno, za studijske programe Univerziteta  Crne Gore vlada prilično veliko interesovanje od strane budućih studenata. Mi smo upravo završili dva upisna roka na kojima je prijavljeno i upisano nešto oko više od 2.700 studenata. Planiramo još jedan upisni rok u septembru za nekih preostalih 700 mjesta. Pitanje je zbog čega se javlja taj broj mjesta. Prosto, radi se o tome da smo mi u procesu određene reforme nekih studijskih programa koje smo identifikovali kao programe koji nisu dovoljno prilagođeni tržištu rada i radimo na njihovom osavremenjavanju, na obogaćenju naše ponude. Jedan od iskaza tog obogaćenja svakako jeste i Mehatronika, na Mašinskom fakultetu, koji je promovisan i u ovoj medijskoj kući. Vrlo moderan, ozbiljno koncipiran studijski program koji se nalazi u spektru veoma popularnih, takozvanih STEM disciplina. Radimo na tome da u nekoj budućoj upisnoj godini, već u prva dva upisna roka popunimo sve i da to što popunimo na neki način odgovara onome što su zahtjevi tržišta rada.

RTCG: Za koje studijske programe najčešće vlada interesovanje?

REKTOR BOŽOVIĆ: Tu postoje, ajde da kažemo, jako dobro i tradicionalno prihvaćeni studijski programi i fakulteti. Govorim o onim najmasovnijim, kao što su Ekonomski i Pravni fakultet, ali i sve više o studijskim programima koji se nalaze na grupi tehničkih fakulteta, a koji se tiču IT disciplina. Imamo veliku potražnju IT stručnjaka na tržištu rada i shodno tome oni najbolji se, polako, opredjeljuju ka tim disciplinama. Ono na čemu moramo raditi, a u vezi je sa odgovorom na Vaše prvo pitanje jeste povećanje kapaciteta kada je riječ o broju studenata koje možemo upisati na tim programima. Planirali smo da izvršimo određene promjene u tom smislu, inicirali ih, te vjerujem da ćemo uspjeti u toj namjeri već u narednoj upisnoj godini.

RTCG: Da li UCG može da ponudi dovoljno kvalitetno obrazovanje potrebno za, možemo slobodno reći, sve zahtjevnije tržište rada?

REKTOR BOŽOVIĆ: Univerzitet Crne Gore ima jako dobru osnovu, jako dobre, takozvane, osnovne bečelor studije, koje su prepoznate ne samo na lokalnom tržištu rada nego i šire. Ono na čemu moramo raditi jeste svakako unapređenje kvaliteta master i doktorskih studija. Na taj način ćemo zaokružiti cjelinu, zaokružiti ono što jedan savremen univerzitet treba i mora da posjeduje. Mogu da kažem da, u principu, mi možemo kvalitetno da odgovorimo potrebama tržišta rada. Ono gdje smo na neki način zakinuti jeste u reformi 2017. godine, kada nije došlo do usklađenja naših studijskih programa i legislative koja reguliše postupke zapošljavanja i s tim u vezi inicirali smo mnogo toga da se taj nesklad ispravi. Vjerujemo da ćemo to uspjeti kroz novi zakon o visokom obrzovanju u kojem smo našli prilično dobro, da ne kažem, inteligentno rješenje kojim se zadovoljavaju potrebe i studenata a i poslodavaca.

RTCG: Kada bismo uporedili Univerzitet Crne Gore sa univerzitetima u regionu, kako se rangiramo?

REKTOR BOŽOVIĆ: Tu moramo biti vrlo objektivni. Univerzitet Crne Gore je mali univerzitet u smislu nekih  brojki. U smislu broja studenata, možemo da kažemo da čak i nije toliko mali. Mi imamo 17, 18 hiljada studenata u aktivnom smislu, u pasivnom možda čak 20.000 studenta. Međutim, budžetska sredstva koja se izdvajaju za Univerzitet – ovo prosto moram da istaknem jer je to jedan od parametara koji reguliše mnoga pitanja života Univerziteta, ne samo ovog nego bilo kog drugog, prilično su skromna. Da bi gledaoci razumjeli, mi smo po broju studenata, recimo, u rangu Univerziteta u Splitu. Međutim, Univerzitet u Splitu, za razliku od naših 20 i nešto miliona, ima budžet od 80 i nešto miliona, da ne govorim o Univerzitetu u Ljubljani koji ima 300 i nešto miliona, i tako dalje – Univerzitet u Zagrebu, Beogradu, takođe... Moram, kao što rekoh, da istaknem ovaj parametar jer on prosto utiče na mnoge segmente života Univerziteta. Između ostalog, broj zaposlenih na Univerzitetu, ako govorimo o akademskom osoblju, kod nas je nešto između 400 i 500, za razliku od Univerziteta u Splitu gdje je skoro 2.000 zaposlenih. I sada, kada govorimo o ukupnoj naučnoj produkciji i samim tim vidljivosti i rangiranju tog univerziteta jasno je da se mi u ovim iznijetim parametrima i statistikama ne možemo baš uspješno nositi. Međutim, i pored toga, mislim da je Univerzitet Crne Gore, shodno brojkama koje imamo, prilično uspješan. Radi se puno toga na pospješivanju ove naučne komponente Univerziteta. S tim u vezi, mogu da istaknem jedni važnu činjenicu – nedavno smo formirali Odbor za strateško planiranje razvoja nauke i umjetnosti na Univerzitetu Crne Gore. Na čelu tog Odbora je uvaženi akademik i rektor Ljubiša Stanković sa vrlo eminentnim timom naučnika sa Univerziteta Crne Gore i vjerujemo da će to, na neki način, biti jedan dobar iskorak da strateški definišemo politiku razvoja nauke i umjetnosti na Univerzitetu Crne Gore.

RTCG: Da zaključimo, šta se na UCG dešavalo u prethodnom periodu, šta biste željeli da istaknete?

REKTOR BOŽOVIĆ: Uradilo se dosta toga, ako mogu da razdvojim na dva segmenta - jedan je organizacione prirode, institucionalnog unutrašnjeg jačanja Univerziteta Crne Gore, a bilo je i infrastrukturnog osvježavanja. Što se tiče ovih organizacionih pitanja to su one teme koje nisu previše zanimljive za javnost spolja, ali su važne za unutrašnju javnost Univerziteta, dakle sve one unutrašnje legislativne promjene koje dovode do nekih boljih i praktičnih rješenja kad je u pitanju rad i život na Univerzitetu Crne Gore. Pomenuo sam, maloprije, da smo formirali jedan značajan odbor. Međutim, mi smo u međuvremenu formirali Institut za napredne studije, jedan vrlo važan institut koji je multidisciplinarnog karaktera i koji jeste pandan takvim institutima koje posjeduju univerziteti u regionu i u svijetu. Dakle, nešto od čega puno očekujemo na Univerzitetu Crne Gore. Povezali smo se sa biznis zajednicom, naročito IT zajednicom. U tom smislu, želim da istaknem jedan važan Ugovor o saradnji, strateški, rekao bih,  sa ICT Cortex kompanijom. Itd.

Što se tiče ovih infrastrukturnih pitanja, u jednom momentu, možda će zvučati i pretenciozno, ali konstatovali smo na Univerzitetu da smo pretvoreni u jedno veliko gradilište i želimo da tako i bude. Dakle, mi smo koristeći neka naša sredstva, a i koristeći određena sredstva koja su dostupna u državnom i javnom sistemu uspjeli, u međuvremenu, da obnovimo mnoge naše amfiteatre. Recimo u zgradi tehničkih fakulteta izvjesno skoro četrdesetak različitih jedinica, amfiteatara, kancelarija, unutrašnjih prostora i tako dalje... Tu je urađen veliki napor, a u tom smislu zaista moram da istaknem pregnuće rukovodstva Elektrotehničkog fakulteta, na čelu s veoma energičnim i sposobnim dekanom Sašom Mujovićem, koji su uspjeli maltene potpuno da restauriraju prostorije ETF-a i ne samo prostorije nego i da obogate laboratorijsku ponudu, odnosno da se prosto obogate određenim sredstvima koja su neophodna u nastavnom procesu. Mogu da kažem da smo uspjeli preko Uprave za javne radove da dovedemo do samog tendera i završetak zgrade Arhitektonskog fakulteta. Iz nekih zaboravljenih fondova smo izvukli projekat izgradnje zrade Filološkog fakulteta. To radimo u saradnji sa Opštinom Nikšić - to bi trebalo da počne. Aktuelna je restauracija zgrade Filozofskog fakulteta, a ono na šta smo posebno ponosni jeste usklađivanje našeg rada sa jednim od strateških pravaca djelovanja, a to je pretvaranje Univerziteta u takozvani zeleni univerzitet. Mi trenutno radimo na jednom ozbiljnom parku koji je veličine oko 30.000 kvadratnih metara, neposredno uz zgradu tehničkih fakulteta tako da će to, uz postojeći park koji je već formiran na zadovoljstvo svih studenata i građana Podgorice, predstavljati jednu prilično impozantnu cjelinu koja znači univerzitetu, znači gradu, ovom dijelu grada o kojem govorimo, koji je, nažalost, prepoznat po nekom drugom atibutu, a manje po zelenim površinama.

RTCG: Hvala na izdvojenom vremenu za jutarnji program RTCG

REKTOR BOŽOVIĆ: Hvala Vama.