Biografija - Gogić Miljan

Miljan Gogić je rođen 28. 9. 1978. u Bijelom Polju. Osnovnu školu pohađao je u OŠ. „Milovan Rakočević“, u Lepencu (Luča 1), srednju školu (gimnazija-opšti smjer) u SMŠ „Vuksan Đukić“, u Mojkovcu. Studije istorije završio je na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sa prosječnom ocjenom 8,89. Diplomski rad pod nazivom „Trg i rudnik Brskovo u srednjem vijeku“ odbranio je 9. 6. 2008. godine kod doc. dr Đorđa Bubala. Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu završo je master studije, položivši sve ispite sa najvišom ocjenom. Master rad    „Srednjovjekovna manastirska vlastelinstva na teritoriji Republike Crne Gore“ odbranio je 1. 7. 2011. godine sa najvišom ocjenom, pred komisijom u sastavu: prof. dr Tatjana Subotin-Golubović, prof. dr Đorđe Bubalo (mentor), prof. dr Marko Šuica.

Doktorsku disertaciju „Političko i društveno uređenje Kotora u drugoj polovini XII i XIII vijeku“ odbranio je 19. 11. 2018. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu pred komisijom prof. dr Žika Bujuklić, prof. dr Đorđe Bubalo (mentor), prof. dr Nebojša Porčić.

U periodu od oktobra 2008. do oktobra 2009. g. obavljao je pripravnički staž u OŠ. “Aleksa Đilas Bećo” u Mojkovcu. Od januara do juna 2010. godine bio je angažovan kao profesor razredne nastave u OŠ “Milovan Rakočević”, u Lepencu. Od 1. 9. do 30. 11. 2010. g. radio je kao profesor istorije u OŠ “Milovan Rakočević” u Lepencu i u SMŠ “Vuksan Đukić” u Mojkovcu.

U Istorijskom institutu Univerziteta Crne Gore radi od 1. 12. 2010. g, najprije kao istraživač saradnik, a zatim, od novembra 2011. g. u statusu višeg istraživača. Septembra 2020. g. izabran je u zvanje naučnog saradnika. Od aprila 2019. do septembra 2020. godine bio je član Upravnog odbora Univerziteta Crne Gore, kao predstavnik saradnika.

Za potrebe naučnog rada vršio je istraživanja u Državnom arhivu u Kotoru, Državnom arhivu u Zadru, Znanstvenoj knjižnici u Zadru, Državnom arhivu u Zagrebu, Arhivu HAZU u Zagrebu, Nacionalnoj i sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu, Metropolitanskoj knjižnici u Zagrebu, Nacionalnoj Biblioteci u Beču, Državnom Arhivu u Beču. Koristi se arhivskom građom koja se nalazi u naučnim i arhivskim ustanovama Beograda, Sankt Peterbuga i Sofije. Govori ruski i engleski jezik. Posjeduje znanja iz latinskog jezika i latinske paleografije, kao i staroslovenskog jezika i paleografije staroslovenskog jezika. Od decembra 2014. godine obavlja poslove sekretara redakcije časopisa „Istorijski zapisi“. Član je vijeća Istorijskog instituta.

• Angažovanost na projektima:

Nacionalni projekti :

- ”Društvena istorija i kulturno-istorijsko nasljeđe Crne Gore od ranog srednjeg vijeka do početka XIX vijeka”(2012-2015. god.).

-"CLIO MAP", Crna Gora na političkoj i kulturnoj mapi Evrope (2019-2020).

Bilateralni projekti:

- „Kulturno istorijsko nasleđe istočne obale Jadrana“ , Istorijski institut UCG i Hrvatski institut za povijest iz Zagreba (2014. god.).

- “Crna Gora i Austrija: Na tragu političkih, društvenih i kulturnih veza u XIX i XX vijeku” Istorijski institut UCG i University of Graz, Centre for Southeast European Studies (Zentrum für Südosteuropastudien) iz  Republike Austrije  (2017-2018 god.).

• Naučni skupovi i konferencije:

“Rusija i Balkan tokom poslednja tri stoljeća” Referat: „Rad ruskih naučnika XIX vijeka na objavljivanju izvora  za srednjovjekovnu istoriju Crne Gore“ (Bar, oktobar 2011. god.).

 „Jadranski korijeni. Neizbrisivi istorijsko-kulturni temelji jedinstva“, Referat: „Kotor i zaleđe u XIII vijeku“, (Kotor, oktobar 2012. god.).

 „Владар, монах и светитељ: Стефан Немања – преподобни Симеон Мироточиви и српска историја и култура (1113–1216)“ Referat: „Kotor na razmeđu XII i XIII vijeka“ (Beograd, Studenica, Podgorica, Nikšić, oktobar 2014. god.)

“Sustainable development of mountain areas: Experiences, challenges and perspectives”, Referat: “Prilog proučavanju života stočarskog stanovništva u srednjovjekovnoj Zeti.” (Žabljak, septembar 2016. god.)

• Radovi

-Рударска производња у средњовјековном Брскову, ИЗ 1(2010), 195-213

-Деятельность русских ученых 19 века по опубликованию   источников об истории Черногории в Средние века, у Зборнику „Россия и Балканы в течение последних 300 лет“, Подгорица 2012, 527-538.

- Гаврилов зборник (прилог реконструкцији), ИЗ 3-4 (2012), 165-175.

- Котор на размеђу XII и XIII вијека, у Зборнику: „Владар, монах и светитељ: Стефан Немања – преподобни Симеон Мироточиви и српска историја и култура (1113–1216)“, Београд-Беране 2016, 269-280.

-Библиографија радова о Првом свјетском рату објављених у часопису Записи/Историјски записи, ИЗ 3-4(2014), 135-139.

- Rimokatolička župa Novoga Brda u poznom srednjem vijeku, Radovi Zavoda za povijesne znanosti HAZU u Zadru 56 (2016), 1-26.

- Прилог проучавању циборијума из сакристије катедрале Св. Трипуна посвећеног Петиловријенцима, ИЗ 1-2 (2017), 7-36.

- Prilog proučavanju stočarstva u srednjovjekovnom Кotoru, u Zborniku "Održivi razvoj planinskih područja - iskustva, izazovi, perspektive, CANU, Naučni skupovi, knj. 148, Podgorica 2018, 191-198.

- Још једном о циборијуму из катедрале Св. Трипуна посвећеног Петиловријенцима, ИЗ 1-2 (2019), 65-73.

- Међународни научни скуп “Русија и Балкан током последња три стољећа” Бар, октобар 2011, ИЗ 3-4 (2011), 123-126 (хроника).