Biografija - Kićović Dragomir

Драгомир М. Кићовић, рођен је 18. маја 1953. године у Слатини. Основну школу завршио је у Слатини (4 разреда) и „Бајо Јојић“ у Андријевици, а Средњу техничку у Иванграду 1973. године. Војни рок служио је у Нишу и Приштини, 1973–1974. године. Од септембра 1974. до септембра 1978. године био је студент Природно-математичког факултета у Приштини, Одсек за географију, где је дипломирао. Године 1978. уписао је последипломске студије на Одсеку туризмолошких наука Природно-математичког факултета Универзитета у Београду, где је и магистрирао 1983. године. Докторирао је на Природно-математичком факултету у Приштини 1992. године, под менторством проф. др емеритуса Стевана М. Станковића. Од јануара 1980. године радио је као професор географије и помоћник директора у Основној школи „Радомир Митровић” у Иванграду. Краће време радио је као секретар Секретаријата за општу управу и друштвене дјелатности Општине Андријевица. У звање доцента биран је 1993, за ванредног 1998. и редовног професора 2003. године на Одсеку за географију Природно-математичког факултета у Приштини, гдје је предавао више предмета. Предавао је Историјску географију на Филозофском факултету у Приштини, Географију на Учитељском факултету у Призрену-Лепосавићу, као и Туристичку географију на Вишој пословној школи, Блацу и Високој туристичкој школи струковних студија у Београду и Учитељском факултету у Београду-Подручно одјељење у Новом Пазару. Више од 15 година предаје неколико предмета  на Филозофском факултету-Одсијеку за географију у Никшићу.

Школске 2002/03. био је шеф Одсека за географију, а од 1. октобра 2012. до 1. октобра 2015. године био је декан Природно-математичког факултета у Косовској Митровици.

На Природно-математичком факултету у Приштини/Косовској Митровици, као и другим факултетима и високим школама гдје је радио, био је ментор и члан комисије у изради преко 450 дипломских, 10 мастер, 1 магистарског и 3 докторска рада. Објавио је 5 монографија: Туризам и заштита природе Горњег Полимља, Туризмолошко-еколошки мозаик, Пуниша Рачић-живот за једну идеју, Основи заштите и унапређења животне средине, Пуниша Рачић и/ли о заблудама и диобама, као и више од сто научних и стручних радова.

Од студентских дана активан је члан Српског географског друштва. Био је предсједник Подружнице Српског географског друштва за Косово и Метохију, предсједник Подружнице историчара и географа сјевероисточне Црне Горе, члан Комисије за реформу програма географије Србије у основним и средњим школама, предсједник Еколошког друштва ,,Комови” из Андријевице и потпредсједник Удружења ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца у Београду. Члан је Академијског одбора за проучавање Косова и Метохије Српске академије наука и уметности.

Био је члан истраживачког тима студије ,,Бјеласица и Комови - интегрални развој” и истраживачког тима студије ,,Проклетије-интегрални развој” (Институт економских наука из Београда). Један је од аутора Пројекта ,,Физичко-географски процеси на Косову и Метохији” и Пројекта ,,Туристичке могућности и перспективе општине Андријевица”. Члан је Координационог одбора за писање хроника насеља, монографија о братствима и знаменитим појединцима и летописима села са простора Васојевића, члан је редакције и замјеник главног и одговорног уредника часописа Времекази ( 15 бројева објављено), био је члан Савјета за развој општина Плав и Андријевица и Комисије за праћење поступка израде ГУП-а Андријевице. Био је члан Научног одбора XIV конгреса географа Југославије и 4. конгреса српских географа. Председник је Скупштине Друштва пријатеља Бјеласице и Комова. Био је члан Уређивачког одбора Гласника Српског географског друштва, Глобуса-часописа за методолошка и дидактичка питања географије Српског географског друштва и Токова, часописа за науку, културу и умјетност Берана.

За резултате у области науке добио је завичајну награду општине Андријевица „17. јул” и Плакету Српског географског друштва, као и друга признања.