Biografija - Stojanović Jelica

Проф. др Јелица Стојановић,[1] Филололошки факултет у Никшићу, Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности.

Рођена је на Дубрави (Шипачно), Никшић, Црна Гора 1966. године. Студије српскохрватског језика и југословенских књижевности уписала је 1984, а завршила 1988. на Филозофском факултету у Никшићу. Године 1989. уписала је постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду. Постдипломске студије завршила је 1993. године одбранивши магистарски рад са називом Искази дијалекатских испитаника о свом и говору својих сусједа (на примјерима са говорног подручја Црне Горе) чиме је стекла академско звање магистра филолошких наука. Докторску дисертацију под називом Ортографске и језичке карактеристике Четворојеванђеља из манастира Никољца из Бијелог Поља (13/14. вијек) одбранила је 2000. године на Филолошком факултету у Београду и стекла академско звање доктора лингвистичких наука.

Од 1991. године ради на Филозофском факултету у Никшићу на Одсјеку за српски језик и књижевност (касније Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности). У звање доцент изабрана је 2001, у звање ванредни професор 2006, а у звање редовни професор 2012. године. Двије школске године (1996–1998) радила је као лектор и предавач српског језика у Русији, на Државном универзитету у Санкт Петербургу на Катедри за славистику. Од 2004. ради као гостујући предавач на Филозофском факултету у Косовској Митровици, а од 2010. године на Богословском факултету у Фочи. Предаје Историју српског језика, Старословенски језик и Савремени српски језик (на студијским програмима за стране језике), Црквенословенски језик на основним и Српску средњовјековну палеографију на мастер студијама, као и Упоредну граматику словенских језика на постдипломским студијама у Косовској Митровици.

Објавила је четири књиге: Ортографија и језик Бјелопољског четворојеванђеља (13/14. вијек), Универзитет Црне Горе, Подгорица 2002; Српски језик између истине и обмане. (Социо)лингвистичка анализа стања у Црној Гори (у коауторству са Драгом Бојовић), Јасен, Београд 2006, Путевима српског језика и ћирилице, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Никшић 2011; Пут српског језика и писма, Српска књижевна задруга, Коло CVIII, књига 726, Београд 2016.

Објавила је преко 100 научних радова и 4 књиге: 17 радова у међународним часописима са редовном међународном дистирубуцијом и 9 у домаћим, учествовала на преко 57 међународних скупова (са објављеним радовима у зборницима) и преко 20 домаћих научних скупова; око педесет стручних и популарностручних текстова. Научне преокупације и интересовања везани су јој за област историје српског језика, ономастику, антропонимију, славистику уопште. Последња дешавања у вези са идентитетом и статусом српског језика допринијела су да своје интересовање веже и за (социо)лингвистичку проблематику.

Добитник је Награде за науку Вукове задужбине за 2017. годину.

Одржала је два предавања по позиву на међународним државним универзитетима у вези са најновијим језичким дешавањима око српског језика и историјским процесима у српском језику (за студенте србистике и славистике, као и за предаваче): 1. Масариков универзитет, Брно, Чешка, Одсјек за славистику Филозофског факултета, 2006. године (Теме предавања: Историјски континуитет српског језика; Језичка ситуација у Црној Гори; Примјена болоњске декларације на УЦГ); 2. Бјелоруски државни универзитет у Минску, Филолошки факултет, 2008. године (Теме предавња: Српски језик некад и сад; Језичка ситуација у Црној Гори и шире).

 Чланство у организацијама и институцијама

Сарадник је Института за српски језик САНУ од 2000. године, члан Матице српске у Новом Саду од 2004, била је секретар Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори од 2010. до 2017. године, а од 2017. је предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. Члан је Научног друштва за неговање и проучавање српског језика – Београд, од 2001. године, члан Одбора за језик Српске књижевне задруге од 2013. године, члан Одбора за нормирање и стандардизацију српског језика.

 Часописи, зборници, организација научних скупова

Члан је редакције у зборницима и часописима: 1) Зборник са научног скупа Наука и политика, Филолошке науке, Пале 2010 и потом, 2) Зборника радова са међународног научног скупа Књижевни (стандардни) језик и језик књижевности, Крагујевац 2011. в) Узданица, Часопис за језик, књижевност, уметност, Универзитет у Крагујевцу – Педагошки институт у Јагодини, 3) Радови, Филозофски факултет Пале, 4) Октоих, Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. 5) Главни уредник Зборника са међународног научног скупа Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас, Никшић 2012. 6) Члан уредништва Зборника Српски језик, књижевност и култура у процесу евроинтеграција, Филолошко-уметнички факултет Крагујевац, 2014, итд.

 Рецензент је за више зборника и часописа: Зборник радова са међународног научног скупа Наука и политика, Књига 5, Том 1, Универзитет у Источном Сарајеву, Пале 2011. године; Зборник радова са V међународног научног скупа Књижевни (стандардни) језик и језик књижевности, Крагујевац 2011; Зборника Матице српске за славистику, број 80 за 2011. годину, Нови Сад; часописа Радови, бр. 5/1, Филозофски факултет – Пале, 2012 године, Часопис Октоих, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Рецензент Зборника Матице српске за славистику, број 80 за 2011. годину (рецензент једног рада), Нови Сад, ISSN 0352-5007... Рецензент часописа Радови, бр. 5/1, Филозофски факултет – Пале, ISSN 1512-5858 (рецензент 3 рада), Филолога – Бања Лука, итд.

Рецензент је већег броја књига, студија и монографија научног карактера.

 Члан је Организационог одбора Међународног научног скупа Језичка ситуација у Црној Гори – норма и стандардизација, Подгорица ЦАНУ, 2008. године; Програмског одбора Међународног научног скупа Косово и Метохија у цивилизацијаким токовима, Косовска Митровица 2009, предсједник Организационог одбора Међународног научног скупа Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе и српски језик данас, који је одржан у Херцег Новом 19–21. априла 2012. године у организацији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори и Матице српске из Новог Сада; Међународног научног скупа Његошев макрокосмос – Косовска Митровица 2014, 7. Предсједник је Организационог одбора за организовање Међународног научног скупа Српско језичко и књижевно насљеђе на простору данашње Црне Горе. Српски језик и књижевност данас; Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори / Матица српска, Нови сад / матица српска – Друштво чланова Републике Српске 2017, итд.

 Учешће у реализацији пројеката

Учествовала је у реализацији сљедећих пројеката:

1. 1. Консултација на речнику словенских пословица (М. Ю. Котова, Русско-славянский словарь пословиц, с английскими соответствиями, под редакцией проф. П. А. Дмитриева, Издательство С.-Петербургского университета, 2000);
2. Зборник текстова „Сербская поэзия и проза XX века“, у сарадњи са С. В. Зайцевой и М.А. Милютоной, Издательство С.-Петербургского университа;
3. Проучавање писаног језичког израза у Црној Гори (Стари вокал јат у писаној споменичкој грађи), ЦАНУ, 2008–2014.
4. Значај српског језика и књижевности у очувању идентитета Републике Српске, Министарство науке и технологије Републике Српске, 2011–2015.
5. Српски језик у споменицима средњовјековне Босне и Хума, Универзитата у Бањој Луци, Министарство науке и технологије Републике Српске, 2015.
6. Историјски речник српског народног језик до почетка 19. вијека, Матица српска, Нови Сад, 2014–2017.

 Гостујући професор на домаћим универзитетима

      Приштински универзитет (Филозофски факултет у Косовској Митровици), школске 2004/2005–2017. године,

Богословски факултет у Фочи од 2010 до 2015.  године.